Дечја књижевност
Велики део Порталибрисових издања чине књиге намењене најмлађим читаоцима, међу којима су преводи квалитетних дела модерних аутора, али и књиге српских класика. Под дечјом књижевношћу данас подразумевамо она дела која су намењена првенствено деци као публици, али их са великим задовољством могу читати и одрасли. Будући да се улога неких дела кроз историју књижевности мењала, те да има књига које су оригинално биле намењене деци, а после посталe класици литературе за одрасле, попут Алисе у земљи чуда, књига Марка Твена или Чарлса Дикенса, тако има и књига које у време објављивања нису имала децу на уму, а данас су незаобилазна лектира, попут Робинзона Крусоа или Гуливерових путовања. Стога се модерне дефиниције овог разуђеног жанра данас одређују више кроз опредељење саме публике: књижевност за децу, дакле, она је књижевност коју сама деца бирају и прихватају као своју.
Књижевност за децу и младе има у оквирима теорије књижевности и неке своје типичне одреднице, па се у улози протагониста налазе деца или тинејџери, говори се о темама које их муче, попут школских обавеза, првих љубави, пријатељства – али и сукоба, насиља и културних разлика у срединама у којима одрастају. Као битна формална обележја можемо издвојити и релативну краткоћу дела, једноставност језика којим су писана, те ритмичка средства, песмице и динамичне дијалоге, са мање дескрипције и дубоких психолошких анализа ликова. Авантуристичке приче, фантастична путовања, бајковити светови и судбински заплети врло су занимљиви омладини, па су тинејџери и те како наклоњени и другим популарним жанровима – од епске и научне фантастике, преко криминалистичких романа, до трилера и хорора. Последње деценије 20. века доносе и нову тенденцију комерцијализовања навика деце и тинејџера, па се књижевност за децу развија у своје поджанрове и сегментише према узрастима, од деце која још увек не умеју да читају, па све до тинејџ и „young adult” литературе. Новина је интерактивност књига, па су многи наслови намењени овој публици конципирани као дневници, лексикони за сналажење и популарнонаучна литература.
Највећи српски писци већ од средине 19. века не запостављају децу као своје читаоце и не потцењују значај развоја читалачких навика код малишана. Већ велика епоха просвећености као један од својих најзначајнијих циљева има образовање, па је велики део стваралаштва Доситеја Обрадовића посвећен деци и омладини. Основни задатак књижевности за децу је проналажење занимљивих и поучних садржаја који би код њих побудили љубав према књизи и писаној речи. Са развојем културних институција у Србији, школа и образовних установа, све већа и већа пажња посвећује се одгајању и васпитавању омладине, у чему књижевност игра кључну улогу. Вук Стефановић Караџић наставља просветитељски рад Доситеја Обрадовића и својим темељним сакупљачким радом доноси збирке народних приповедака, бајки и новела имајући на уму најпре описмењавање ђака.
Најновије
Последњих деценија 19. века појавиће се и први књижевни часописи за децу попут Невена, Босанске виле и Забавника, где ће се ученици појавити и као књижевни аутори. Кључну улогу у развоју дечје књижевности у Србији има Јован Јовановић Змај, популарни Чика Јова, јер је он први књижевник и песник који сасвим свесно своје песме намењује најмлађима, обликујући их према дечјим темама, осећањима и разиграном сензибилитету. Сама народна и усмена књижевност усмерена је ка деци, па развија бројне лирске и говорне жанрове попут разбрајалица, питалица, загонетки, успаванки, које ће Змај реактивирати и прилагодити потребама савремених младих читалаца.
Епоха реализма, и сама усредсређена на прозу, надовезује се на друге врсте усмене књижевности, па се бајке, басне и шаљиве приче појављују као најзначајнији жанрови дечје књижевности. Ни велика имена српске књижевности, попут Стевана Сремца, Милована Глишића, Лазе Лазаревића неће запоставити најмлађе читаоце.
Данас, истинске класике дечје књижевности представљају управо дела ових аутора. Поп Ћира и Поп Спира, Прва бразда, Редак звер, Шило за огњило, Први пут с оцем на јутрење и Све ће то народ позлатити у наше време су незаобилазна лектира за основну школу.
У овом низу реалистичких писаца можда најистакнутије место припада Браниславу Нушићу и његовим романима одрастања, Хајдуцима и Аутобиографији, те класичним драмским остварењима која забављају домаћу публику независно од узраста: Госпођа министарка, Сумњиво лице, Народни посланик.
Порталибрис поред бројних класика српске књижевности намењених млађој публици објављује и савремену домаћу и преводну књижевност за децу.
