Станислав Винавер (1891–1955) био је српски песник, есејиста и преводилац. Рођен је у Шапцу, у јеврејској породици. Школовао се у Србији и Француској. Учествовао је као добровољац у балканским ратовима, у Првом светском рату био је један од 1300 каплара, прошао је Албанску голготу и био официр српске војске. Други светски рат провео је као ратни заробљеник у немачком логору. Био је један од најзначајнијих представника српског експресионизма. Поред Манифеста експресионистичке школе најзначајнији му је есеј Језик наш насушни. Пантологија новије српске пеленгирике његово је најпознатије дело.