Збирка приповедака Под законом убраја се међу две најзначајније збирке Григорија Божовића, истакнутог међуратног писца и професора призренске Богословије. Кроз различите карактере, писац нам представља друштвени миље Србије из периода турске владавине.
Посебан опус збирке приповедака Под законом чине управо оне чији су доминантни ликови потурице. Међу њима се посебно издваја Стана Попова, коју би можда боље било назвати Наза Гаљанаова. Главни лик је управо Наза или, како се пре педесет година звала, Стана, која повремено васкрсава и буди се у њој мимо њене воље и огромне жеље да избрише своје хришћанско порекло па још и из свештеничке породице. Напротив, Наза је „турске вере” и „турска кћи”. Међутим, баш као што и Вељко Петровић у својим Приповеткама говори о буњевачкој немогућности да побегну од својих корена и свог порекла, тако Наза код Григорија Божовића остаје, без обзира на своје одупирање и порицање, Српкиња из православне свештеничке породице.
Приповеткама збирке Под законом можемо придружити приповетку Први сноп јечмена. Момак хришћанске вере заљубљује се у Туркињу и решава се да све остави и крене са њом међу њену веру и људе. Но, велика је разлика у међу обичајима ових двеју култура, тешко је прихватити нешто што се драстично разликује од онога што је укорењено у патријархалној заједници српског сељака, што бива највећа препрека јунаку Григорија Божовића и доводи га у ситуацију да бира између два, према Фројду, нераскидива дела људске личности – разума и осећања.
Григорије Божовић, као што смо већ истакли, у својој збирци Под законом приповеда о традиционалним српским породицама и односима међу њеним члановима. Међу тим приповеткама посебно се издвајају две: Најтежи узмах и Мајчин одвојац. Оно што их повезује јесте однос према младој удовици, након мужевљеве изненадне смрти. Млада Вучица (Најтежи узмах), снаха Станислава Косибаре, као удовица остаје трудна, што постаје главни проблем у њиховој кући – где је част и углед на првом месту. С друге стране, удовица најмлађег од петорице браће Влашковића при деоби остаје незбринута, услед одбојности својих јетрва да је приме управо због своје удовичке обележености. У првом случају свекар а у другом свекрва својим породичним ауторитетом стају у заштиту своје снахе, показујући тиме да су људскост и породица изнад свега.
Истакнути писац и приповедач своју збирку приповедака Под законом тематски контрира тренутним историјским околностима, периоду Другог светског рата, који се тада увелико водио у свету, али који је убрзо након тога наступио на нашим просторима. На тај начин Григорије Божовић се придружује кругу књижевника попут Иве Андрића, пишући о периоду турске владавине и тадашњој ситуацији на Балкану кроз живот обичних људи – Срба, Турака и, посебно, потурица.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате друге мање познате збирке приповедака српских писаца као што су: Драгиња Драга Гавриловић (Из учитељичког живота и друге приповетке), Симо Матавуљ (Из разнијех крајева, Из београдског живота, Ђукан Скакавац и друге приповетке), Бранислав Нушић (Приповетке једног каплара, Приповетке II), Душан Радић (Живи наковањ, Три километра на сат), Бора Станковић (Стојанке бела Врањанке и друге приповетке, Стари дани) и многе друге, а могућа је и онлајн куповина књига.
Сва дела Григорија Божовића можете видети ОВДЕ.