Женидба Љубе Чекмеџића и Адам и берберин припадају хумористичним, друштвеним и авантуристичким делима Јакова Игњатовића, како је то рекао Јован Скерлић у својој књижевној студији Јаков Игњатовић. Слажемо се са Скерлићем, јер дефинитивно нам је читање потврдило да се веома лако појављује осмех на нашим лицима док пратимо судбине различитих ликова.
Већ насловом романа Женидба Љубе Чекмеџића аутор Јаков Игњатовић најављује да ће у центар збивања сместити Љубу, који је у сталној потрази за девојком с којом ће ући у брак. Првим реченицама упознајемо се са Чекмеџићем, младим и вредним трговцем, послушним, али који убрзо схвата да нема рачуна да живи животом као и досад, него да му је потребно да се ожени, како би уз помоћ мираза успео да измири своје дугове и прошири гвожђарску радњу.
Читаоци га прате на његовом женидбеном путу, који је за њега тежак, неуспешан. Сви би ликови да се поиграју са њим, па кад год би се понадао да је све већ договорено, нешто би се десило и закомпликовало. До самог краја романа Љуба иде на разне просидбе, а друштво му касније прави чика Гавра, уз помоћ којег се Љуба надао да ће лакше остварити своје намере. Разне перипетије су присутне, заплети и обрти, а коначни расплет догодиће се у завршници. Иако је тада био срећан, његова веселост ће се убрзо распршити када сведе рачун са трошковима насталим за време своје „женидбене каријере”.
Комедија Адам и берберин објављена је први пут 1879. године и представља наставак недовршеног романа Трпен-спасен. Након занимљивог Љубе Чекмеџића, сада следи упознавање са још једним интересантним, духовитим, сналажљивим и популарним ликом – на сцену и у свет својих дела Игњатовић уводи Ђоку Глађеновића.
Познато је да се кроз стваралаштво Јакова Игњатовића провлачи мотив мајсторства, заната, трговаца, па не чуди и што је роман Трпен-спасен, а затим и његов наставак у облику драме обележио живот берберина. У Милану Наранџићу пронаћи ћемо део који каже:
„Све отворена весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност. Посао му је лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране мислити. Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно провео.”
Ово важи за Наранџића, али и за Глађеновића, који је у почетку само калфа код Максе Свилокосића, да би касније остварио жељу и постао лекар.
Донекле сличан Чекмеџићу из дела Женидба Љубе Чекмеџића, и Глађеновић би да пронађе своју љубав, па у неким моментима заварава Салику, Шпицедерку, и саму Милеву, за коју се испоставља да је његова права љубав, својим емоцијама и речима упућеним њима. Мада је био љут на Милеву због њеног одласка у Италију пред само венчање, Ђока ће донети наглу и неочекивану одлуку да се њих двоје венчају. Глађеновић је још један лик који је гледао миразе, а сада се, на изненађење свих присутних, води осећањима:
„Бадава, човеку од старе љубави семе остаје.”
Адам и берберин је комедија у четири чина, а последњи се дешава десет година касније у односу на претходни. Такође, и место је тачно одређено, па пратимо Пешту и Нови Сад. Читалачка публика може само да потврди умеће Јакова Игњатовића у развијању ликова и радње, те да се препусти књигама у потпуности док прати судбинске токове младог Љубе, Ђоке, али и свих осталих који употпуњују утисак.
Подсећамо да је Порталибрис у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздао и друге драме српских писаца, међу којима су: Момчило Настасијевић (Драме, Музичке драме), Стефан Стефановић (Смрт Уроша Петог), Симо Матавуљ (Завјет), Јован Стерија Поповић (Изабране драме, Историјске драме I, Изабране комедије, Изабране комедије II), Иво Ћипико (Драме и изабране приповетке), Драгутин Илић (Историјске драме) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.