Цигански тестамент

Роман Цигански тестамент (1934) Александра Илића припада корпусу прозе која осликава духовну и моралну кризу београдског друштва после Првог светског рата. Радња је временски згуснута – траје свега два дана и две ноћи – и одвија се у ишчекивању веридбе (прстеновања) главног јунака, човека који се представља као модеран, урбан и самосвестан, а у суштини остаје незрели „вечити младожења”, неспособан за истинску одлуку. У том кратком временском оквиру разоткрива се читав један поремећени свет: послератна друштвена раслојеност, нарушени поро­дични односи и површност мушко-женских веза.