Станоје Станојевић (1874–1937) био је први српски енциклопедиста, доктор филозофије, универзитетски професор, академик и један од истакнутијих историчара времена у ком је живео. Бавио се новинарством и писао за разне часописе, међу осталим и за Политику, у чијем је покретању учествовао. Свој научни рад највише је усмерио ка српској историји, а два најпознатија његова дела су Историја српскога народа и Византија и Срби. Остао је запамћен као поборник идеја Илариона Руварца и као оснивач Историјског друштва у Новом Саду.

Више о аутору погледајте ОВДЕ.