Књига Изабране драме Косте Трифковића садржи неке од његових мање познатих драмских комада – Љубавно писмо, Француско-пруски рат, Школски надзорник, На Бадњи дан, Младост Доситија Обрадовића, Тера опозицију и Мила.
Коста Трифковић је углавном писао комедије у једном чину, од чега одступа само Избирачица – његово најпопуларније и најизвођеније драмско дело, остварно у три чина. Књижевна историја бележи да је Коста Трифковић написао дванаест кратких дела које критичар Данило Живаљевић одређује као драмате. Неки од ових драмата су оригинална дела, док су друга прилагођене посрбе.
Посебан случај је и једна од драма представљених у књизи Изабране драме, Младост Доситија Обрадовића. Поред тога што је ово једина озбиљна драма, оригинално је написана у пет чинова, а каснијом прерадом сведена је на три чина. С обзиром на озбиљност теме и значај Доситеја за српску културу, ова драма је врло озбиљно пропраћена од стране српске публике и критике.
Како се у драми описује Доситејево колебање око калуђерског позива, додатно мотивисано љубавним заплетом, драма је одмах поделила јавно мњење на оне који су је нападали и оне који су је бранили. Због тога и постоје две верзије овог текста: први у пет чинова у коме се у негативном светлу, оштро приказује калуђерски живот, док се у другој, која има три чина ублажавају мане монаха, па ни њихови греси нису толико истакнути.
Трифковић је махом писао једночинке, у којима није толико тежио развијенијој драмској радњи, већ томе да нам критички прикаже друштвене типове. Изабране драме, иако су везане за представљање српског грађанског друштва, дефинитивно показују једну космополитску страну Косте Трифковића. Све су оне опште ситуације европског простора у којима само место одигравања није толико дефинишуће и важно за развој драмске радње. Ово је вероватно последица утицаја немачке, француске и италијанске литературе, које је Коста Трифковић добро познавао, и из којих је вукао и инспирацију за посрбе. Тако су Мило за драго, Мила и Пола вино, пола вода посрбе немачких комада, док је Ни бригеша урађено по једној својевремено популарној италијанској комедији.
У Изабраним драмама доносимо Милу, прераду према немачком делу Карла Аугуста Гернера Erste Gastrolle des Fraulein Veilchenduft. Овај изузетно једноставан и симпатичан комад одликује се ведрином и лакоћом каква се ретко среће у нашим комедијама. Има само једно лице, глумицу Милу, која, чекајући прилику да се прослави, у директној комуникацији са публиком одиграва неколико типских женских улога, чиме даје свој уметнички портфолио.
Друга „посрба” која се налази у књизи Изабране драме је Тера опозицију, око које постоји извесно неслагање критике у погледу оригиналности. Сумњу да ово није оригинално дело изазвао је сам аутор. Трифковић овај комад није планирао да штампа, а повукао га је и са репертоара свечаног отварања позоришта у Новом Саду 1872. године. Павле Поповић, рецимо, сматра да је у питању сасвим оригиналан комад. Драма тематизује позоришни живот, па има пригодан карактер. Занатлија, пасионирани љубитељ позоришта, огорчен је због заустављања градње позоришне зграде, а његово дубоко незадовољство прелива се и у његов однос са калфама, али и у породични живот.
У књизи Изабране драме Косте Трифковића налази се и Француско-пруски рат, комедија о томе како младић и девојка из шале одлазе у рат; Школски надзорник који тематизује шта се догађа када девојка узме срећу у сопствене руке; Бадњи дан је својеврсна шаљива божићна бајка.
Поред Избирачице најуспелија и најразвијенија комедија Косте Трифковића је Љубавно писмо, коју такође доносимо у књизи Изабране драме. У питању је класична комедија ситуације, у којој се два љубавна писма загубе и падну у погрешне руке, а тематизује вечни људски проблем љубоморе.
Ове драме Косте Трифковића краси благонаклон и добронамеран хумор који ипак критички расветљава мане грађанског друштва у осетљивом политичком тренутку. Једноставни обрти, ликови који су организовани око доминантне мане карактера и непретенциозност ситуационе и говорне комике основни су елементи једночинки Косте Трифковића.
За крај, један пример овог сведеног и добро поентираног хумора у сцени из драме Тера опозицију у којој се свађају муж и жена:
ЈЕЦА: Море, Ћиро, који је враг ушао у тебе?
ЋИРА: Онај који је из тебе изашао.
ЈЕЦА: Још није изашао, још ћеш ти видети да је у мени.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате српске драме и комедије као што су: Развод брака Јаше Томића, Два цванцика и Подвала Милована Глишића, УЈЕЖ и Свиња, Ожалошћена породица, Опасна игра Бранислава Нушића, Зла жена, Београд некад и сад, Симпатија и антипатија Јована Стерије Поповића и многе друге.
Сва дела Косте Трифковића можете видети ОВДЕ, а књигу Изабране драме ОВДЕ.