Премда критичари истичу Истините легенде Јована Поповића, врсног српског приповедача, песника и учесника у НОБ-у, као најбољу, не може се порећи да су му врло успешни приповедачки поступци и у приповеткама које чине збирку Лица у пролазу. Ова књига штампана је 1941. године, али је изашла у јавност тек коју годину касније – 1944. године. Порталибрис је у своју едицију Отргнуто од заборава уврстио и ово Поповићево дело, које садржи следећих седам приповедака: Рента, Леда и Шука, Срећа, Друг из детињства, Три човека, Дечји леш испод Острога и Мариендорфска чаролија.
Када говоримо о стваралаштву Јована Поповића, врло је важно напоменути у ком периоду је он живео и стварао – афирмисао се у међуратном периоду, залагао се за радничку класу, расправљао о проблемима положаја измученог и напаћеног народа. Како је посматрао обичне људе и борио се за њихова права, не чуди и што је у свом књижевном опусу описао друштвену неправду, једноставног човека, његову патњу, (не)прихваћеност и (не)снађеност у заједници. Из самог стила писања се види да он жели да буде близак читаоцу, да створи међусобну повезаност и да му читалац лако верује као сведоку једног времена и народа. Био је Јован Поповић члан Посавског партизанског одреда 1941. године, те је заиста упознат са свим што се тада дешавало. Зато и његова дела – писао је и радио у партизанској штампи – јасно говоре о свему томе. Он не покушава да буде модеран писац, да уноси различите новине, већ јасно, реално и једноставно, аутентично приказује друштвену стварност.
Лица у пролазу заправо су они људи који чине свет из војвођанске средине. Премда нас Војводина можда првенствено асоцира на равнице, зеленило, плаветнило неба, на простор који одише мирноћом, и у вези с тим очекујемо да Поповић пише о особама и догађајима приказујући их у светлим тоновима, није тако. Овде је доминантна тема смрт, па су зато интензивирана осећања туге, бола и празнине. Заједничко овим „лицима у пролазу” јесте то што их живот мучи и што су навикнути да тако опстају, трпе или, у другој крајности, ипак изгубе борбу.
Ипак, оно што је једино важно јесте да је све пролазно и да, док тиња дубоко урезана жалост, живети се наставља. Често се његови јунаци налазе у ситуацијама које немају излаза, нико их не разуме, нема им помоћи, те се повлаче у себе, док их други сажаљевају.
Ове приповетке које чине Лица у пролазу, дешавања у њима и ликови, могу да изазову потресне моменте код читаоца. Није нимало свеједно читати о дечаку који је доживео несрећу и воз му је одсекао ноге. То је приповетка Рента, која не само што ће приказати тог дечака, његове проблеме настале због ове несреће и какве муке он трпи због тога него ће представити и дечакову породицу, која би да му помогне, а не може, и која, захваљујући лошој судбини, прима одређену суму новца једном месечно. Оно што је најболније, то је тренутак када сазнају да је уништена железничка пруга, да следи промена државе, и да то значи да ренту више неће примати.
У приповеци Дечји леш испод Острога Јован Поповић приказује најбољег себе у улози приповедача. Овде се говори о човеку који је сведочио умирању детета негде у црногорским брдима и дететовој сахрани, тим жалосним и веома тешким тренуцима. Ово су догађаји који могу да уздрмају живот јунака, који су прекретница и могу да промене погледе на свет.
Аутор Поповић је збирком Лица у пролазу осликао менталитет и друштвену свест обичних људи, једну сурову судбину и стварност, и ова збирка је баш она која никог неће оставити равнодушним.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате збирке приповедака као што су: Душан Радић (Тако ми, планинци!, Кроз живот, Живи наковањ, Три километра на сат), Милутин Јовановић (Незнани и заборављени), Милутин Ускоковић (Кад руже цветају), Григорије Божовић (Под законом) и многе друге. Сви наслови доступни су на Порталибрисовом сајту и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Лица у пролазу можете погледати ОВДЕ, а сва дела Јована Поповића која је Порталибрис објавио ОВДЕ.