Међу најпознатијим и најбољим радовима Васе Стајића истиче се биографија Јован Јовановић Змај, први пут објављена 1933. године, која читаоцу пружа ширу слику о животу и раду овог великог српског песника из епохе романтизма.
Ову студиозну биографију Васа Стајић је започео причом о веродостојности тачног датума Змајевог рођења и наводи запис проте Данила Петровића, који је песника крстио. Потом описује високо и одабрано друштво из тог времена у Новом Саду, Јовановићевом родном месту, тадашњем, али и садашњем културном граду, помињући Златну греду, улицу Јовановићевог рођења – „то је улица српске интелигенције; у њој је рођен и Ђуро Даничић”. Док прича о његовом детињству, упознаје нас са породицом Јовановић, која је увек била гостољубива и угостила бројне важне људе: Симу Милутиновића Сарајлију, Јована Хаџића, адвоката Ползовића, лекара Вука Маринковића и друге. 
Период детињства и школовања Јована Јовановића Змаја обележила је појава мађаризације, о чему ће Васа Стајић исцрпно говорити. Изузетно су на његово формирање личности утицале околности, које су у почетку у Новом Саду биле повољне за положај Срба као грађана, да би касније „као тежак облак који прети громом и пожаром, над Нови Сад и над Војводину надвила се тежња Мађара да Хунгарију претворе у земљу једног народа, у Мађарорсаг.” Према томе, ова књига представља и важно сведочанство о политичким приликама једног времена, као и о систему школства, у које је почело увођење мађарског језика: „Немчали смо, латинчали и маџарали.”
Одласком на студије у Беч Јован Јовановић Змај бива у прилици да ближе упозна Ђуру Јакшића и Светозара Милетића: са Ђуром се побратимио, док је са Светозаром започео сарадњу, која ће постати највећа и најприснија у време покретања Комарца. Посебну пажњу Васа Стајић поклања Змајевом уређивачком раду и описивању бројних часописа на којима је радио, од којих су најпознатији Комарац, Невен, Змај, Јавор, Жижа.
Говорећи о Змајевом књижевном раду, немогуће је не поменути Ђулиће и Ђулиће увеоке. Ђулиће је почео објављивати у Јавору већ од 25. јануара 1862. Инспирација за ове две збирке била му је супруга Ружа, тј. Еуфросина Розина Личанин. Занимљивост у вези са њиховим познанством и венчањем испричао нам је овде аутор Васа Стајић: венчали су се на Светог Саву 1862, стари сват је био Јаков Игњатовић, а због великог броја сватова закаснио је два-три дана излазак Јавора.
Током свог живота Јован Јовановић Змај био је ангажован и у покретима војвођанских Срба – Народној странци и Уједињеној омладини. Оно што је истовремено нарочито важно и интересантно јесте да је он промовисао идеје и начела Народне странке пишући у стиху и прози, и четврт века јој је верно служио. Највећи његови и противници Народне странке били су Лаза Костић, Аца Поповић Зуб и Емил Чакра.
Васа Стајић у књизи Јован Јовановић Змај поменуће још многа позната имена српске књижевности, међу којима су Илија Огњановић Абуказем, Лаза Костић и Јаша Томић. Са Лазом Костићем, иако су били дугогодишњи пријатељи, Змај је имао веома непријатну ситуацију. Костић је оштро критиковао његову поезију, а на догађају поводом обележавања педесетогодишњице стваралаштва Јована Јовановића Змаја негативно је говорио и судио о њему. Чак и целу књигу, под називом О Јовану Јовановићу Змају, коју можете наћи међу Порталибрисовим издањима, написао је о „славују” и „змају”. Јаша Томић је Чика Јови до краја живота остао веран пријатељ, и с њим овај велики дечји песник, песник Снохватица и Ђулића, проводи своје последње сате.
За крај ове подробно написане биографије Васа Стајић пише о суду Јована Скерлића и Лазе Костића за живот и дело Змајево. Скерлић је по песниковој смрти писао у свом делу Омладина и њена књижевност: „И Змај је за пола века био еолова харфа целога српског народа, певао што је осећало неколико наших нараштаја, и постао морални историк целог једног великог периода нашега народног живота… најобилнији и најуниверзалнији песник српски.”
Подсећамо вас да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга дела српских писаца у којима можете читати о животима знаменитих личности, међу којима су: Бетовен Стојана Живадиновића, Седамдесет анегдота из живота српских књижевника Андре Гавриловића, Писма Вука Стефановића Караџића, Мемоари Проте Матеје Ненадовића, Кнез Милош у причама и Карађорђе у говору и у твору Милана Ђ. Милићевића. Сви наслови доступни су на Порталибрисовом сајту и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.