Знаменити Срби XIX века Андре Гавриловића дело је које је изузетно драгоцено за српску културу, историју и књижевност. У њему се налазе биографије 216 истакнутих личности из века који је донео процват српској историји. И на саму помисао XIX века имаћете много асоцијација и сетићете се одмах да набројите безброј догађаја и личности који су били заслужни за развој српске државе у разним пољима.
Андра Гавриловић је у ових 216 биографија побројао људе из различитих бранши: књижевнике, уметнике, научнике, добротворе, просветне раднике, владаре, јунаке из борби за ослобођење. Знаменити Срби XIX века штампани су у три књиге, а у периоду од 1901. до 1904. године. Заправо, излазило је ово дело најпре у свескама, у њих 36. Онда су те свеске скупљене у три целине по дванаест свезака. Свака од њих има подједнак број животописа – 72. На крају се налази и ауторов поговор, у коме он објашњава приступ овом великом пројекту и поступак рада на њему. Све је започето 1. јула 1901. године, а угледало је свој крај у јуну 1904. Значи, пуне три године су биле потребне да се све осмисли и реализује.
Андра Гавриловић у поговору наводи шта су по струци личности о којима пише и тачан број који је заступљен у Знаменитим Србима XIX века. Ми ћемо се послужити његовим поговором како бисмо вам приближили ово о чему причамо: највише је књижевника, научника, новинара и просветних радника – 87; ратника и бораца за ослобођење – 53; добротвора – 23; свештеника, митрополита итд. – 19; владара и политичара – 17; уметника – 11; људи из осталих занимања – 6. Сви они су пореклом из области које су матице за Српство: из Војводине, Србије, Далмације, Боке которске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Старе Србије и Македоније, Троједнице, из Беча и Влашке.
Свестан је Андра Гавриловић да у овај број личности које је одабрао за Знамените Србе XIX века нису ушли многи који су такође били значајни. Једини разлог за то што није поменуо Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Валтазара Богишића био је тај што су они били живи у тренутку кад је он ово писао, а он је хтео да у овај зборник биографија сврста само оне који више нису међу живима. Међутим, једини изузетак који је направљен је код Ђорђа Стратимировића, и то напомиње да је тако договорено са издавачем. Такође, свима ће пасти на ум и Тома Вучић Перишић – ни о њему нема речи овде! Гавриловић има објашњење и за ту одлуку: „Ко отвори школу у месту где без његових жртава не би можда никад било српске школе а где је она потребна, или ко напише ма и једну добру књигу српским језиком, тај је за цело Српство учинио нешто. Али не мислим да су то исто учинили и поједини политички или партијски прваци у провинцијама, кад су се ограничавали само на партијску радњу и борбу.”
Интересантно је то што од 216 личности имамо само 5 жена! Андра Гавриловић каже да је то због тога што су до XIX века жене углавном биле нимало или недовољно активне у јавном свету и да су се фокусирале на кућу и породицу. Ваљало би добро размислити о томе и видети да ли је Гавриловић донео добру одлуку када је то у питању. Пет жена које су добиле своје место међу знаменитим српским личностима XIX века су: кнегиња Љубица, сликарка Катарина Ивановић, књижевница и сликарка Мина Караџић Вукомановић, добротворка Марија Трандафилова и књижевница Милица Стојадиновић Српкиња.
Биографије које се овде налазе нису једнаке дужином, а најдужа је биографија Доситеја Обрадовића, док је најкраћа Ђорђа Војиновића. Андра Гавриловић се у поговору ограђује и каже да то није због тога што није имао о некима више рећи, него зато што је жеља била да се прикаже што више Срба са само кратким прегледом онога што су за живота постигли. 
Пишући Знамените Србе XIX века аутор се служио, наравно, литературом која му је била доступна, а најчешће помиње Поменик Милана Ђ. Милићевића.
На крају овог нашег скромног текста за овај капитални зборник Срба XIX века само ћемо оставити непотпун преглед, укратко оно о чему ћете читати у овим трима књигама. Прва од три књиге почиње најдужом биографијом од свих осталих – Доситејевом. У овој књизи читаћете о великим вођама Првог и Другог српског устанка, о Вуку Караџићу, Филипу Вишњићу, Његошу, Коларцу, војводи Шупљикцу, Бирчанину, патријарху Рајачићу, као и о многим другим еминентним људима. Из друге књиге овог дела сазнаћете више о Јовану Ђорђевићу, творцу модерног позоришта у Србији и аутору текста химне Боже правде, Миши Анастасијевићу, добротвору српске просвете, о великом кнезу Михаилу Обреновићу, Тоши Јовановићу, истакнутом глумцу, као и о многим другим значајним именима. Трећа књига Знаменитих Срба XIX века познаће нас са преостале 72 важне особе из великог Андриног дела. Поред добро познатих имена – Јована Ристића, Лазе Лазаревића, краља Милана Првог, Милана Кујунџића Абердара – овде су биографије сликара Уроша Кнежевића, Аврама Максимовића, првог српског пчелара-књижевника, и других мање познатих али за наш народ врло битних људи.
Подсећамо да у оквиру едиције Отргнуто од заборава можете читати и друге биографије значајних личности: Знаменити Срби мусломани Миленка Вукићевића, Краљ Петар I Миленка Вукићевића, Живот и рад Вука Стефановића Караџића од аутора Љубомира Стојановића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Прву књигу Знаменити Срби XIX века погледајте ОВДЕ, другу ОВДЕ, а трећу ОВДЕ. Сва дела Андре Гавриловића која је Порталибрис објавио можете видети ОВДЕ.