Znameniti Srbi XIX veka Andre Gavrilovića delo je koje je izuzetno dragoceno za srpsku kulturu, istoriju i književnost. U njemu se nalaze biografije 216 istaknutih ličnosti iz veka koji je doneo procvat srpskoj istoriji. I na samu pomisao XIX veka imaćete mnogo asocijacija i setićete se odmah da nabrojite bezbroj događaja i ličnosti koji su bili zaslužni za razvoj srpske države u raznim poljima.
Andra Gavrilović je u ovih 216 biografija pobrojao ljude iz različitih branši: književnike, umetnike, naučnike, dobrotvore, prosvetne radnike, vladare, junake iz borbi za oslobođenje. Znameniti Srbi XIX veka štampani su u tri knjige, a u periodu od 1901. do 1904. godine. Zapravo, izlazilo je ovo delo najpre u sveskama, u njih 36. Onda su te sveske skupljene u tri celine po dvanaest svezaka. Svaka od njih ima podjednak broj životopisa – 72. Na kraju se nalazi i autorov pogovor, u kome on objašnjava pristup ovom velikom projektu i postupak rada na njemu. Sve je započeto 1. jula 1901. godine, a ugledalo je svoj kraj u junu 1904. Znači, pune tri godine su bile potrebne da se sve osmisli i realizuje.
Andra Gavrilović u pogovoru navodi šta su po struci ličnosti o kojima piše i tačan broj koji je zastupljen u Znamenitim Srbima XIX veka. Mi ćemo se poslužiti njegovim pogovorom kako bismo vam približili ovo o čemu pričamo: najviše je književnika, naučnika, novinara i prosvetnih radnika – 87; ratnika i boraca za oslobođenje – 53; dobrotvora – 23; sveštenika, mitropolita itd. – 19; vladara i političara – 17; umetnika – 11; ljudi iz ostalih zanimanja – 6. Svi oni su poreklom iz oblasti koje su matice za Srpstvo: iz Vojvodine, Srbije, Dalmacije, Boke kotorske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Stare Srbije i Makedonije, Trojednice, iz Beča i Vlaške.
Svestan je Andra Gavrilović da u ovaj broj ličnosti koje je odabrao za Znamenite Srbe XIX veka nisu ušli mnogi koji su takođe bili značajni. Jedini razlog za to što nije pomenuo Stojana Novakovića, Ilariona Ruvarca, Valtazara Bogišića bio je taj što su oni bili živi u trenutku kad je on ovo pisao, a on je hteo da u ovaj zbornik biografija svrsta samo one koji više nisu među živima. Međutim, jedini izuzetak koji je napravljen je kod Đorđa Stratimirovića, i to napominje da je tako dogovoreno sa izdavačem. Takođe, svima će pasti na um i Toma Vučić Perišić – ni o njemu nema reči ovde! Gavrilović ima objašnjenje i za tu odluku: „Ko otvori školu u mestu gde bez njegovih žrtava ne bi možda nikad bilo srpske škole a gde je ona potrebna, ili ko napiše ma i jednu dobru knjigu srpskim jezikom, taj je za celo Srpstvo učinio nešto. Ali ne mislim da su to isto učinili i pojedini politički ili partijski prvaci u provincijama, kad su se ograničavali samo na partijsku radnju i borbu.”
Interesantno je to što od 216 ličnosti imamo samo 5 žena! Andra Gavrilović kaže da je to zbog toga što su do XIX veka žene uglavnom bile nimalo ili nedovoljno aktivne u javnom svetu i da su se fokusirale na kuću i porodicu. Valjalo bi dobro razmisliti o tome i videti da li je Gavrilović doneo dobru odluku kada je to u pitanju. Pet žena koje su dobile svoje mesto među znamenitim srpskim ličnostima XIX veka su: kneginja Ljubica, slikarka Katarina Ivanović, književnica i slikarka Mina Karadžić Vukomanović, dobrotvorka Marija Trandafilova i književnica Milica Stojadinović Srpkinja.
Biografije koje se ovde nalaze nisu jednake dužinom, a najduža je biografija Dositeja Obradovića, dok je najkraća Đorđa Vojinovića. Andra Gavrilović se u pogovoru ograđuje i kaže da to nije zbog toga što nije imao o nekima više reći, nego zato što je želja bila da se prikaže što više Srba sa samo kratkim pregledom onoga što su za života postigli. 
Pišući Znamenite Srbe XIX veka autor se služio, naravno, literaturom koja mu je bila dostupna, a najčešće pominje Pomenik Milana Đ. Milićevića.
Na kraju ovog našeg skromnog teksta za ovaj kapitalni zbornik Srba XIX veka samo ćemo ostaviti nepotpun pregled, ukratko ono o čemu ćete čitati u ovim trima knjigama. Prva od tri knjige počinje najdužom biografijom od svih ostalih – Dositejevom. U ovoj knjizi čitaćete o velikim vođama Prvog i Drugog srpskog ustanka, o Vuku Karadžiću, Filipu Višnjiću, Njegošu, Kolarcu, vojvodi Šupljikcu, Birčaninu, patrijarhu Rajačiću, kao i o mnogim drugim eminentnim ljudima. Iz druge knjige ovog dela saznaćete više o Jovanu Đorđeviću, tvorcu modernog pozorišta u Srbiji i autoru teksta himne Bože pravde, Miši Anastasijeviću, dobrotvoru srpske prosvete, o velikom knezu Mihailu Obrenoviću, Toši Jovanoviću, istaknutom glumcu, kao i o mnogim drugim značajnim imenima. Treća knjiga Znamenitih Srba XIX veka poznaće nas sa preostale 72 važne osobe iz velikog Andrinog dela. Pored dobro poznatih imena – Jovana Ristića, Laze Lazarevića, kralja Milana Prvog, Milana Kujundžića Aberdara – ovde su biografije slikara Uroša Kneževića, Avrama Maksimovića, prvog srpskog pčelara-književnika, i drugih manje poznatih ali za naš narod vrlo bitnih ljudi.
Podsećamo da u okviru edicije Otrgnuto od zaborava možete čitati i druge biografije značajnih ličnosti: Znameniti Srbi muslomani Milenka Vukićevića, Kralj Petar I Milenka Vukićevića, Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića od autora Ljubomira Stojanovića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Prvu knjigu Znameniti Srbi XIX veka pogledajte OVDE, drugu OVDE, a treću OVDE. Sva dela Andre Gavrilovića koja je Portalibris objavio možete videti OVDE.