Драгојло Дудић (1887–1941), био је српски књижевник, политички радник, учесник Народноослободилачког покрета и народни херој. Његов живот обележен је бурним историјским околностима и, чини се, непрекидним ратовима откада је завршио војни рок 1909. године.
Рођен 9. децембра 1887. у селу Клинци код Ваљева у богатој сеоској породици, која није много марила за формално образовање. Завршава основну школу, али се и сам образује, на пример, сам учи енглески језик. Тако самоук, постаје један од најначитанијих и најписменијих људи свога краја.
Током живота учествовао је у бројним војним и политичким догађајима који су обележили XX век. Након што је завршио обавезни војни рок 1909. године, Дудић је учествовао у балканским ратовима (1912–1913) и Првом светском рату – био је болничар, каплар и наредник.
После завршетка Великог рата, 1919. постао је члан Социјалистичке радничке партије Југославије, односно Комунистичке партије. Ангажован је на ширењу комунистичких идеја у ваљевском крају, више пута се кандидовао за народног посланика, као и за месне комитете. Са шестојануарском диктатуром, односно забраном политичких странака и сваког јавног политичког деловања, полиција га надзире и хапси више пута.
У ово време Дудић је активан и као публициста; сарађивао је са бројним листовима и часописима, укључујући Политику, Радничке новине, Рад, Народну правду и зборник сељака писаца За плугом. Његови текстови пропагирају социјалну правду, бригу за права радника и сељака, као и критичко сагледавање монархистичког друштва.
Када је током Другог светског рата окупирана Србија, Драгојло Дудић био је међу организаторима Народноослободилачке борбе у западној Србији. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, која је постала један од првих организованих оружаних одреда отпора против нацистичке окупације. Био је и заменик команданта Ваљевског партизанског одреда.
У новембру 1941. године на територији Ужичке републике Дудић је изабран за председника Главног народноослободилачког одбора за Србију. Ова „Ужичка влада” представљала је револуционарну власт на ослобођеној територији.
29. новембра 1941. године Драгојло Дудић погинуо је у борби са немачким нацистичким снагама код Мачката на Златибору.
1949. године Дудић је проглашен за Народног хероја.
Његово најзначајније дело јесте дневник који је водио од самог почетка борбе за ослобођење, а који је постхумно штампан, 1945, и назван Дневник 1941. Ово дело уједно је и најзначајнији извор за проучавање тог најранијег периода партизанске борбе.
Постоји и фондација Драгојло Дудић, која од 1972. године расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за дела са темом српских ослободилачких ратова.
Иво Андрић изузетно је ценио Дудићев Дневник 1941: „То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздишу до непосредног правог књижевног израза.”
Сва дела Драгојла Дудића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.