Из пера Јована Ристића долазе нам две књиге Дипломатске историје Србије, сведочанство о српској дипломатији у XIX веку. У овим делима аутор анализира односе Србије са другим земљама, поготово са великим силама, попут Русије, Аустроугарске и Османског царства, као и суседним државама. Дипломатска историја Србије представља детаљан и исцрпан приказ спољнополитичке сцене тог времена и историјских дешавања у Европи и окружењу.
Приликом читања Дипломатске историје Србије треба се сетити да Јован Ристић није био само писац, већ је и сам био дипломата и учествовао у многим од описаних преговора, па су због тога његова сведочанства и запажања аутентична и верна. Посебну улогу у постизању уверљивости играју писма и други списи које писац цитира у делу и наводи у целини. На тај начин читаоцу се може учинити да се и сам нашао међу дипломатама у XIX веку и да игра важну улогу у одређивању даље судбине Србије. Ристићев стил у овом делу је јасан, прецизан, аналитичан, поткрепљен историјским чињеницама и аргументима.
Ипак, треба нагласити да Јован Ристић, иако и сам дипломата и сведок многих догађаја које описује, ова дела пише с временске дистанце од око двадесет година, што му је омогућило да трезвено и у осносу на друге историјске околности сагледа догађаје о којима пише. И сам писац у уводном делу прве књиге Дипломатске историје Србије каже: „Мислим да су сазрели за историјску оцену они велики догађаји који су се пре двадесет година извршили у крилу народа српског.” Дакле, раду приступа тек онда када је спреман и када сматра да је прави тренутак за то и тиме смањује могућност погрешне процене или пренаглашено емотивног приступа неком догађају.
Међу поменутим великим силама посебно место заузима Османско царство. Нарочито се Османско царство спомиње у периоду у ком је Србија водила битку за већу аутономију и коначно међународно признање независности. Писац нам детаљно приказује напоре српских представника у Цариграду, као и сложене преговоре са Портом, сликајући тиме политичке односе Србије и Османског царства. Посебно наглашава стрпљивост српске стране.
Посебну пажњу у Дипломатској историји Србије Јован Ристић посвећује догађајима који су довели до српско-турских ратова, односно периоду од 1875. до 1878. године. У том смислу он нам сведочи о начину на који је Србија водила преговоре са Русијом и Аустроугарском и како је покушавала да обезбеди међународну подршку за своје политичке циљеве.
У другој књизи Дипломатске историје Србије посебно значајан догађај којим се аутор бави јесте Берлински конгрес 1878. године. Као један од учесника конгреса, Јован Ристић из прве руке описује ток преговора, интересе великих сила и позицију Србије у односу на њих, као и у новонасталој политичкој ситуацији у Европи. Он анализира како су донесене одлуке утицале на територијално проширење Србије, али скреће пажњу и да је нова ситуација наметнула многа ограничења.
Када је у питању Русија, као још једна од великих сила, али и једна од држава које су највише утицале на положај Србије на политичкој сцени Европе, она је представљена као један од ретких савезника и пријатеља. Ипак, ови односи се нису развијали једнострано и свакако су били вођени интересима и с једне и с друге стране, па је било и неслагања, што аутор такође представља, без потребе да од ове силе направи неку митску и нереалну слику.
Једно од важнијих питања које Јован Ристић овде обрађује је национално питање Србије у XIX веку. У овом веку то је било једно од кључних питања у свим областима, снажна национална свест одликовала је не само мисао и политику тог времена већ и уметност и књижевност. Зато нам аутор осветљава како су потези српских дипломата били усмерени на остваривање националних циљева Србије, при чему се посебно наглашава тежња за независношћу и уједињењем целог српског народа.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава пронаћи ћете и ове књиге: Историја политичких странака и струја у Србији Јаше Продановића, Рат у Албанији и око Скадра 1912. и 1913. године Јаше Томића, Односи између Србије и Аустроугарске у XIX веку Владимира Ћоровића, Пад Цариграда Чедомиља Мијатовића и многе друге.
Сви наслови доступни су на сајту www.portalibris.rs и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Дипломатска историја Србије 1 погледајте ОВДЕ, а књигу Дипломатска историја Србије 2 ОВДЕ.
Сва дела Јована Ристића која је Порталибрис објавио можете видети ОВДЕ.