Branine priče su delo jednog od najvećih srpskih satiričara i humorista – Branislava Brane Cvetkovića. On ih je štampao kao tri knjige: u prvim dvema nalazi se po deset pripovedaka, dok su u trećoj četiri pripovetke i feljtoni o Beogradu, koji su izlazili u dnevnim novinama Pravda. Portalibris je ove tri knjige objedinio i objavljuje ih u okviru jednog izdanja, koje će obogatiti ediciju Otrgnuto od zaborava. Brana je i dan-danas izuzetno čitan, njegove knjige za decu nalaze se u skoro svakoj kući, pa nam je velika čast što se i među našim izdanjima našlo njegovo književno delo.
Branine priče su šaljive, realističke, ali imaju i fantastične i groteskne elemente. Dok neke prikazuju svakodnevne situacije, obične ljude i životne okolnosti, neke deluju nemoguće. Na primer, pripovetka Serum govori o detetu koje je, nakon što mu je lekar ubrizgao lek, poprimilo konjske osobine. Tu su sada opisi fizičkog izgleda, potom i dečakove drugačije navike, promene u ponašanju. U pripoveci Strašne noći u telalnici šinjel, šešir, haljine govore. U mnogima od Braninih priča kroz alegoriju se ukazuje na niz društvenih problema, kao što su siromaštvo, klasne razlike, moralno posrnuće i razaranje porodičnih odnosa. Jedna od takvih je pripovetka Sloboda. Takođe, Cvetković želi da predstavi i kako je težak put nepoznatih ljudi, onih koji tek počinju da stvaraju, sa koliko muke se bori jedan književnik koji je tek napisao svoj prvenac i treba da zakorači u književne vode, ili onaj za kog misle da to ne bi mogao napisati, nego neko drugi, ili pak urednik koji se boji da objavi svoj tekst jer je možda u njemu napisao nešto što nekome neće odgovarati (Neznani književnik, Plašljiv urednik).
„Kritika je pohvalila Slavoljuba kao odličnog pesnika. Ilustrovani listovi doneli su mu čak i sliku, a jadni Gnjavislav penušio se od besa i pisao tužbu dotičnome kvartu. Kvart mu je odgovorio da još nema zakona o književnoj svojini i da tužbu ne može uzeti u posao.
Gnjavislav se žalio apelaciji i naveo je i ovo:
’Gospodo sudije, sa konopca ukrade ko izritanu košulju ili radi učtivosti, da kažem nemački kakve unterhozen, i zato ide u zatvor, a meni su ukrali čitavu svesku pesama i – nikom ništa!’
Apelacija je odgovorila: da se g. Gnjavislav lekarski pregleda.”
U tekstovima o Beogradu, koji se nalaze u trećoj knjizi Braninih priča, Cvetković kritikuje ubrzani urbanistički razvoj koji narušava duh grada, osuđuje nizak moral državnih službenika i sve prisutnije pomodarstvo.
„A zbilja, kaldrma nam je tako nestašna da vas na svakom petom koraku saplete i, ako ne znate gimnastiku, da se blagovremeno dočekate na ruke, tako ćete se ugruvati da će vam sva iznutrica otići u neko neregulisano stanje, baš kao i naše ulice.
Treća smrtna zaraza u Beogradu, to su demonstracije. A demonstracijama sezona je tako nekako kad i banjska sezona. Od maja do konca avgusta. Tu vas može naći zalutala cigla, i ako vas taj izraz narodnog negodovanja lupi po glavi, onda ste pečeni!”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga manje poznata dela srpskih pisaca, kao što su: Pripovijetke Isaka Samokovlije, Pod Nemcima Božidara S. Nikolajevića, Pobuna u Toplici i Jablanici Ljubomira Jovanovića, Usput Milutina Uskokovića i druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Branine priče pogledajte OVDE, a sva dela Branislava Brane Cvetkovića koja je Portalibris objavio OVDE.