Књига Писма Јована Ристића Филипу Христићу представља једно од ретких документарних дела у нашој историографији у коме читалац може да се упозна са тим шта је један српски дипломата уистину писао свом колеги и пријатељу. Та писма нису само сувопарна дипломатска преписка. Она су живи сведоци времена у коме се паралелно са устанцима и оружаним борбама одвијала и једна тиха, али не мање важна дипломатска борба за ослобођење Србије од петовековне турске власти.
ОСЛОБОЂЕЊЕ – РЕЗУЛТАТ БОРБЕ И ДИПЛОМАТИЈЕ
Док народне песме и уобичајени школски наратив најчешће истичу јунаке оружаних устанака, књига Писма Јована Ристића Филипу Христићу подсећа да је ослобођење Србије било плод и вештих дипломатских потеза. Управо у време кнеза Михаила и кнеза Милана одиграли су се кључни преговори и договори који су Србији донели статус који данас уживамо. Ристићеви редови показују колико је та борба била сложена. И колико је захтевала стрпљење, мудрост и сналажљивост.
ДИПЛОМАТСКИ ЖИВОТ У ЕВРОПИ
Дело Писма Јована Ристића Филипу Христићу нуди и јединствену слику дипломатског живота у Европи XIX века. Из писама сазнајемо какав су значај имали енглески, француски, турски и руски представници. Готово интимно упознајемо личности као што су Лонгворт, Игњатијев, Брунсквик – људе који се ретко помињу у литератури домаће историје, а ипак су имали значајну улогу и у светским оквирима.
Истовремено, ова преписка не говори само о међународним односима. У књизи Писма Јована Ристића Филипу Христићу огледају се и унутрашња кретања у Србији: немири у Великој школи, спорови међу професорима, као и разне дворске интриге и односи. Такви делови пружају читаоцу непосредан увид у оно што се дешавало „иза завесе“ политичког живота кнежевине.
ПРИВАТНИ СВЕТ ЈОВАНА РИСТИЋА
На крају, вредност дела Писма Јована Ристића Филипу Христићу је и у томе што нам приближава самог Јована Ристића као човека. У својим писмима он не пише само о пословима државе, већ и о породичним стварима – да ли је неко у кући болестан, како му је у свакодневици, на који начин доживљава догађаје око себе. То даје људску димензију једној историјској личности и омогућава нам да га упознамо ван дипломатских салона.
Управо зато књига Писма Јована Ристића Филипу Христићу представља драгоцен извор, како за историчаре који се професионално баве прошлошћу, тако и за све људе које занима како је изгледала комуникација представника највећих светских сила које су у том тренутку кројиле нову карту света.
О ЧЕМУ ПРИЧАЈУ ОНИ КОЈИ ВУКУ КОНЦЕ
У време када су Јован Ристић и Филип Христић писали своја писма, информације о дипломатским односима биле су изузетно ограничене. Није било медија који би преносили детаље преговора, политичке маневре или стратешке одлуке које су обликовале судбину држава. Због тога ова књига: Писма Јована Ристића Филипу Христићу представља право благо за оне који желе да сагледају како су функционисали дипломатски односи и преговори у другој половини XIX века.
Она нам омогућава да из прве руке сазнамо шта је значило водити дипломатију у време када се поверење, интуиција и способност читања људи ценило готово више од формалних правила.
Јован Ристић у својим писмима не само да образлаже своје дипломатске потезе и стратегије, већ даје и конкретне савете свом колеги Христићу. Он га припрема за неочекиване ситуације и обрте и покушава да у њему гради способност да реагује када је то потребно или да прећути када ситуација то захтева.
ЗНАЊЕ КАО РЕСУРС
Све ове лекције из књиге Писма Јована Ристића Филипу Христићу јасно показују колико су тадашње наше дипломате биле темељно образоване, познавале језике и имали специфичне вештине: умеће да прочитају људе, да покажу одлучност када је то кључно и да стратешки манипулишу својим наступом у преговорима.
Посебно је фасцинантно што, за разлику од преставника светских сила чији успех често почива на моћи и ресурсима, наше дипломате нису имали иза себе снажну државу. Њихови успеси, записани у књизи Писма Јована Ристића Филипу Христићу, много су већи управо због ограничених средстава, слабости наше државе, која је заправо утом тренутку земља у повоју. Води их једино нада и жеље да се стигне до слободе и равноправности са европским државама.
ИМАМО ЛИ НАСЛЕДНИКЕ РИСТИЋА И ХРИСТИЋА
Ова књига може послужити и као врста уџбеника за будуће дипломате или студенте међународних односа, али и као драгоцена грађа за проучавање светске политике, промена политичких курсева и односа на јавној сцени. Писма Јована Ристића Филипу Христићу такође нас подсећају на данашње дипломатске изазове, у којима наши представници често нису тако вешти и сналажљиви као славне личности из прошлости. Зато ова књига може бити инспирација и смерница, показујући како се мудро, смирено и стратешки води дипломатија чак и када се ради о слабијој и новој држави.
И коначно, књига Писма Јована Ристића Филипу Христићу није само збирка писама, већ драгоцено сведочанство о вештинама, мудрости и храбрости наших великих дипломата, која и данас може поучити и фасцинирати све оне који желе да разумеју тајне дипломатске уметности.
Порталибрис је издао и друга дела о дипломатији као што су Спољашњи одношаји Србије и Из времена кнеза Михаила Јована Ристића, Политичка историја Србије Живана Живановића итд.
Сва дела овог писца можете пронаћи ОВДЕ.