Драгутин Илић потиче из песничке породице која нам је свима добро позната: отац му је био Јован Илић, а брат Војислав Илић. Већ своје прве кораке везане за књижевност Драгутин прави у гимназијским данима, када је почео да сарађује у часописима Јавор и Отаџбина. Био је песник, драматург, романописац, новинар, правник и политичар. Међутим, интересовање за Драгутинов живот и дело није било велико, било је запостављено и текло је успорено. Оправдања за то налазимо у томе што су, пре свега, Драгутина изузетно занимала политичка дешавања, па је писао политичке радове и у њима критиковао владавину краља Милана Обреновића. Такође на то што није био познат књижевној јавности утицало је и то што га Јован Скерлић није ни поменуо у својој Историји нове српске књижевности.
Био је родољуб, па је историју свог народа користио као неисцрпан извор мотива за своја књижевна дела. Лично је пратио политички развој Србије 19. века, па је тако написао и Зајечарску буну (1909), дело које представља његове личне успомене, а које се односе на догађаје из 1883. године. Зајечарска буна припада мемоарским списима, захваљујући којим се јављало код публике све веће интересовање за историју.
Зајечарска буна Драгутина Илића дело је које је унутар себе подељено на две књиге и није велико по обиму, али ипак оставља велики утисак на читаоца. Миран и одмерен тон у приповедању говори нам да Илић није хтео да буде посебно наметљив и да ће читалац моћи апсолутно да доживи и разуме све везано за трагичне догађаје, без икаквих додатних ефеката. Он буну нама представља кроз описе и дијалоге, али залази дубоко и у психичка стања јунака. Имамо прилику да видимо како се јунаци боре са својим емоцијама и колико успевају да остану јаки када им се саопштавају одређене затворске казне или смртне пресуде. Драгутин Илић нам предочава у једној сцени са Зебићевом женом колико је било тешко саопштити да некога више нема међу живима. Сцена у којој је приказана ноћ пред погубљење Пере Тодоровића и Раше Милошевића можемо рећи да оставља најјачи утисак на читаоца. Заједно са Пером, читалац ће да проживи и осети шта значи добити помиловање. Поред критике тадашњег политичког режима, сведочимо и томе колико је народ био узнемирен и побуњен и каква је била судбина тог народа.
Оно што је посебно битно јесте то да је у позадини оваквог мирног приповедања и описа душевних стања јунака све време једна тужна слика Србије. Драгутин Илић даје на значају и сликању простора и пејзажа. Оваква буна дешава се док је у Србији једна суморна и влажна јесен, а затим и снег, у који све тоне. Овакви описи пејзажа и простора припадају реалистичким описима. Приказана су насеља, кафане и канцеларије, временске прилике, блатњаве улице, стенице у собама за преноћиште, као и атмосфера и разговори људи у овим просторима.
Иако дело није дато по прецизном хронолошком следу догађаја, читалац на крају читања има комплетну слику и Зајечарска буна на њега оставља такав утисак да може сам да склопи природни поредак и добије целину слике о догађајима Тимочке буне. На основу Илићевог приповедања ми можемо да представимо себи три круга овог дела. Први представља пишчев доживљај буне и његово путовање кроз Србију, коју протресају немири. Други круг су вести о побуњеном народу, о представницима побуњеног и узнемиреног народа, док у трећи круг улазе подаци о раду Преког суда и Иследне комисије, којој је сам Драгутин Илић служио као деловођа.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати мемоарски текстови као што су: Прота Матеја Ненадовић (Мемоари), Пера Тодоровић (Дневник једног добровољца), Симо Матавуљ (Биљешке једног писца), Коста Н. Христић (Записи једног Београђанина), Бранислав Нушић (Деветсто петнаеста), Живојин Мишић (Моје успомене) и многе друге.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.