„Zaječarska buna” – Dragutin Ilić

Dragutin Ilić potiče iz pesničke porodice koja nam je svima dobro poznata: otac mu je bio Jovan Ilić, a brat Vojislav Ilić. Već svoje prve korake vezane za književnost Dragutin pravi u gimnazijskim danima, kada je počeo da sarađuje u časopisima Javor i Otadžbina. Bio je pesnik, dramaturg, romanopisac, novinar, pravnik i političar. Međutim, interesovanje za Dragutinov život i delo nije bilo veliko, bilo je zapostavljeno i teklo je usporeno. Opravdanja za to nalazimo u tome što su, pre svega, Dragutina izuzetno zanimala politička dešavanja, pa je pisao političke radove i u njima kritikovao vladavinu kralja Milana Obrenovića. Takođe na to što nije bio poznat književnoj javnosti uticalo je i to što ga Jovan Skerlić nije ni pomenuo u svojoj Istoriji nove srpske književnosti.

Bio je rodoljub, pa je istoriju svog naroda koristio kao neiscrpan izvor motiva za svoja književna dela. Lično je pratio politički razvoj Srbije 19. veka, pa je tako napisao i Zaječarsku bunu (1909), delo koje predstavlja njegove lične uspomene, a koje se odnose na događaje iz 1883. godine. Zaječarska buna pripada memoarskim spisima, zahvaljujući kojim se javljalo kod publike sve veće interesovanje za istoriju.

Zaječarska buna Dragutina Ilića delo je koje je unutar sebe podeljeno na dve knjige i nije veliko po obimu, ali ipak ostavlja veliki utisak na čitaoca. Miran i odmeren ton u pripovedanju govori nam da Ilić nije hteo da bude posebno nametljiv i da će čitalac moći apsolutno da doživi i razume sve vezano za tragične događaje, bez ikakvih dodatnih efekata. On bunu nama predstavlja kroz opise i dijaloge, ali zalazi duboko i u psihička stanja junaka. Imamo priliku da vidimo kako se junaci bore sa svojim emocijama i koliko uspevaju da ostanu jaki kada im se saopštavaju određene zatvorske kazne ili smrtne presude. Dragutin Ilić nam predočava u jednoj sceni sa Zebićevom ženom koliko je bilo teško saopštiti da nekoga više nema među živima. Scena u kojoj je prikazana noć pred pogubljenje Pere Todorovića i Raše Miloševića možemo reći da ostavlja najjači utisak na čitaoca. Zajedno sa Perom, čitalac će da proživi i oseti šta znači dobiti pomilovanje. Pored kritike tadašnjeg političkog režima, svedočimo i tome koliko je narod bio uznemiren i pobunjen i kakva je bila sudbina tog naroda.

Ono što je posebno bitno jeste to da je u pozadini ovakvog mirnog pripovedanja i opisa duševnih stanja junaka sve vreme jedna tužna slika Srbije. Dragutin Ilić daje na značaju i slikanju prostora i pejzaža. Ovakva buna dešava se dok je u Srbiji jedna sumorna i vlažna jesen, a zatim i sneg, u koji sve tone. Ovakvi opisi pejzaža i prostora pripadaju realističkim opisima. Prikazana su naselja, kafane i kancelarije, vremenske prilike, blatnjave ulice, stenice u sobama za prenoćište, kao i atmosfera i razgovori ljudi u ovim prostorima.

Iako delo nije dato po preciznom hronološkom sledu događaja, čitalac na kraju čitanja ima kompletnu sliku i Zaječarska buna na njega ostavlja takav utisak da može sam da sklopi prirodni poredak i dobije celinu slike o događajima Timočke bune. Na osnovu Ilićevog pripovedanja mi možemo da predstavimo sebi tri kruga ovog dela. Prvi predstavlja piščev doživljaj bune i njegovo putovanje kroz Srbiju, koju protresaju nemiri. Drugi krug su vesti o pobunjenom narodu, o predstavnicima pobunjenog i uznemirenog naroda, dok u treći krug ulaze podaci o radu Prekog suda i Isledne komisije, kojoj je sam Dragutin Ilić služio kao delovođa.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati memoarski tekstovi kao što su: Prota Mateja Nenadović (Memoari), Pera Todorović (Dnevnik jednog dobrovoljca), Simo Matavulj (Bilješke jednog pisca), Kosta N. Hristić (Zapisi jednog Beograđanina), Branislav Nušić (Devetsto petnaesta), Živojin Mišić (Moje uspomene) i mnoge druge.

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Sva dela Dragutina Ilića možete pogledati OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *