Trnova kruna je istorijska drama u pet činova Milorada Šapčanina, srpskog dramskog pisca, pesnika i pripovedača. Nije retko da se mnogi tekstovi pisaca pronađu u rukopisima nakon njihove smrti. Tako je i ova drama pronađena u Šapčaninovoj zaostavštini, nije je objavio za života. Ali ne samo što tekst nije nikada štampan već nikada nije ni igrana na sceni. Rukopis je pronađen, ali, nažalost, nije potpun, jer nedostaje kraj petog čina. U saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije Portalibris u okviru svoje edicije Otrgnuto od zaborava objavljuje ovu dramu.
Poznato je svima da je Milorad Šapčanin bio upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, pa ako se ovo uzme u obzir, još manje je nejasno zašto Trnova kruna bar nije izvedena nikad na daskama koje život znače. Zna se da ju je napisao 1892. godine i da je konačna verzija ovog rukopisa otišla u ruke priređivaču Olgi Marković, koja ju je spremila za prvo štampano izdanje za ediciju Dramska baština.
Ova istorijska drama prikazuje odnos između kralja Dragutina i njegovog oca, kralja Uroša I, tj. veliku borbu za presto. Pre Dragutinove ženidbe kralj Uroš je obećao da za svog života preda sinu kraljevsku stolicu, međutim, krši obećanje. Trnova kruna predstaviće čitaocu stanje na dvoru i opštu uznemirenost kako kod Nemanjića, tako i kod svih građana, a naročito Ugara. Pre nego što će ugarska princeza Katarina pripasti Dragutinu, i ona i sva ugarska vlastela poleteli su za obećanim prestonim sjajem. Nakon što kralj odgodi predaju krune, Dragutin, slab i nedostojan vladar, a potpuno pod vlašću svoje ambiciozne i vlastoljubive žene, zaboravlja na dužnosti prema ocu i ulazi u otvoreni sukob sa njim, izazivajući građanski rat.
Milorad Šapčanin u Trnovoj kruni na vrlo interesantan način približiće čitaocu jedan period iz srpske istorije i prikazaće Dragutina kao vrlo naivnog muža i sebičnog sina, dok je Katarina fatalna žena, koja ima moć da upravlja mužem i na sve je spremna zarad titule. Onog momenta kada shvati da obećanje nije ostvareno, ona postaje drugačija, pohlepna i zla.
Po istoriji, a čitaćete i u Šapčaninovoj Trnovoj kruni, kralju Dragutinu sve vreme pomažu ljudi iz tazbine, te on uspeva svog oca da zbaci sa prestola 1276. godine i sam sebe postavlja na vladarsku poziciju. Godine 1282. presto je predao bratu Milutinu, a sebi je ostavio samo severne krajeve Srbije.
Da li Dragutin ijednog momenta postaje svestan toga šta je uradio i čime se služio da bi stavio sebi krunu na glavu? Nije bez razloga „trnova kruna”… U jednom trenutku će i reći:
Uprkos sudbi, htedoh se peti,
I eto uporna kako se sveti.
Kad sudbu siliš, ona te lomi,
Napred te nose koraci hromi:
Obest je u rat na nebo poći
I tražit što će po sebi doći.
Na kraju, da li može išta sijati jače od roditeljske ljubavi i ljubavi prema najbližima?
Biti dobar sin slađe je, mati,
Od zlatne krune i od prestola!
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge istorijske drame, među kojima su: Kralj Vukašin Matije Bana, Kralj Stevan Tomašević Miloša Perovića, Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića, Nemanja Miloša Cvetića i mnoge druge.
Dramu Trnova kruna pogledajte OVDE, a sva dela Milorada Šapčanina OVDE.