Sam naslov ove knjige i ovog teksta – Tasin dnevnik – zapisi prvog srpskog policajca – govori i najavljuje mnogo!
Da li ste se ikad pitali kako izgleda život jednog policajca? Ovi što se bave time ili oni koji imaju nekog bliskog policajca znaju sigurno koliko taj posao zahteva odgovornosti, marljivosti, mudrosti, ali isto tako donosi i stres i mnoga odricanja. Ipak, može se reći da je ovaj posao koliko težak, toliko i uzbudljiv. „Znaš, frajnd, policajac i kada spava, jedno oko treba da mu je otvoreno” (iz Tasinog dnevnika). Sve ovo navedeno potvrđuju i lične priče policajaca. Zamislite kako je tek kada je u pitanju prvi srpski učeni policajac – Tanasije Tasa Milenković!
Portalibrisova edicija Otrgnuto od zaborava sada je bogatija za još jednu interesantnu knjigu, i to nešto sasvim drugačiju u odnosu na sve dosad objavljene knjige (istorijske, romani, drame, pesme i priče). Iako smo objavili odlična dela memoarske proze (Kako sam svoj vek proveo, Dnevnik jednog dobrovoljca), čini se da Tasin dnevnik odudara od svega ovoga i ostavlja najupečatljiviji utisak.
Ovo je knjiga autobiografskih beležaka Tanasija Tase Milenkovića nastalih tokom rada u policiji. Kažu da je ovaj dnevnik imao veliku čitanost, da je izazvao pažnju mnogih, a u Bugarskoj se čak koristio kao udžbenik za obrazovanje policajaca.
Tasin dnevnik podeljen je u pet svezaka, koje su štampane u okviru ove jedne knjige. Svaka od svezaka sadrži po nekoliko priča koje je Tasa zabeležio, a u okviru treće, četvrte i pete sveske nalaze se i dešavanja koja su obeležila pojedina dežurstva. Takva poglavlja naslovio je jasno: Iz dežurnog protokola. On je objasnio šta zapravo predstavlja „dežurni protokol”:
„Na noćnom dežurstvu u glavnoj policiji vodi se naročiti dežurni protokol. Dežurni član u nj zapisuje sve što se te noći za vreme njegova dežuranja desi. Protokoli od ranijih godina interesantni su i nekoliko listova pokazaćemo našim čitaocima.”
U doba kraljeva Milana i Aleksandra Tanasije Tasa Milenković je bio načelnik policije. Bio je vrlo blizak dvoru, pa je imao mogućnost da sazna iz prve ruke šta se dešava. Njegov dnevnik pružiće nam informacije sa dvora i iz svakodnevice Beograda. Tasa je, kao policajac, saznao za spremanje zavere protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage, pokušao je da spreči atentat, saopštivši kralju šta se sprema, ali kralj nije poverovao, misleći da su to „prazne priče”.
Jednom je Tanasije Milenković bio poslat na dužnost u Aleksinac, pa i o tome piše u Tasinom dnevniku. Iznenađen je pozitivno koliko su Aleksinčani srdačni i koliko je Aleksinac mirno mesto. Kaže da nije imao mnogo posla u tako mirnoj sredini, pa je često predveče sa svojim načelnikom odlazio kod Apela na pivo.
„Aleksinčani su, doista, dobri ljudi.
Istina, vlade ih često mrze, ali će im opet i njihov najveći neprijatelj morati priznati da je Aleksinački okrug jedan od najradenijih krajeva naše otadžbine.
U njih nema ljudi bez zanimanja. Svaki je to dobar ustalac. I seljak i varošanin ne staje od rane zore do mrkloga mraka.
*
Začudo što je tamo i svet pošten. Pet meseci bio sam im pomoćnik načelstva, i za sve to vreme ne imadosmo na isleđenju nijednoga ubistva, ni razbojništvo, ni krađe, ni prevare. Avlije im stoje po celu noć otvorene, na dućanima katančići, tek da se kaže – zatvoreno, pa opet niko tu da dirne tuđu imovinu.”
Sigurno da će se skoro svaki žitelj Aleksinca danas obradovati kada čuje o svojim precima nešto što je za pohvalu, te savetujemo da što pre uzmete Tasin dnevnik u ruke.
Tokom boravka u Aleksinačkom okrugu, Tanasije Milenković je sreo i Josifa Pančića sa kolegom naučnikom iz Beča, koji su tražili i ispitivali leptirove i bube na tom području. Ovaj deo iz dnevnika izazvaće verovatno smeh kod čitalaca, jer autor u jednom momentu kaže sledeće:
„Što ti je nauka. Onaj poteglio iz Beča, ovaj iz Beograda toliki put po ovome suncu i prašini, i sve to samo radi buba…”
Čitajući Tasin dnevnik, imamo priliku da saznamo razne obične priče iz svakodnevnog života građana Beograda: od ponašanja ljubomornih supružnika, spremanja krađa, smicalica lopova, naivnosti početnika-krijumčara, maloletnih delikvenata, pa do ponašanja zatvorenika, njihove griže savesti i sprovođenja osuđenika optuženih na smrt.
„Šta je zakon, šta su sudovi – savest je najstrašniji sudija…
Niko od kazne ne može izmaći. Ako ko i izmakne ljudskoj pravdi, ne može izmaći svojoj savesti. A to je kazna još teža, jer ona muči krivca ne samo danju nego i noću.”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i dela: Među zidovima Milice Janković, Moje uspomene Živojina Mišića, Pod okupacijom Borisava Stankovića, Bilješke jednog pisca Sima Matavulja, Beograd pre sto godina Mihaila S. Petrovića i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Tasin dnevnik pogledajte OVDE, a sva dela Tanasija Tase Milenkovića OVDE.