Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Јован Жујовић, „Камено доба” – научно дело из области антропологије

Радећи предано на својој едицији Отргнуто од заборава, Порталибрис жели да чува и негује српско културно и књижевно наслеђе, те подсећа на заборављене српске писце, књижевне критичаре, значајне историјске личности, али и научнике, међу којима су и Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић, Јосиф Панчић и Јован Жујовић.

Једно од најпознатијих и најважнијих дела Јована Жујовића, првог школованог српског геолога, јесте Камено доба. Ово дело је објављено 1893. године и вредно је дело из области антропологије, које нам нуди знања из палеоантропологије од давних почетака до неолитског доба. Ово је и прва књига на српском језику која је постављена у електронском облику на Пројекту Гутенберг.

књига „Камено доба”Камено доба садржи четири поглавља: Приступ, Првобитна станишта, Камено доба у свету, Првобитна култура, а на крају се налази библиографија, у којој се налази списак који је Јовану Жујовићу послужио док је писао ову књигу.

Први део, Приступ, представља уопштени, уводни део Каменог доба и у њему аутор пише о времену појављивања првих људи, животиња и биљки, време за које каже да је било много разноврсније од оног које постоји данас. Изучавајући животиње, Јован Жујовић је ово дело обогатио разним илустрацијама, на којима су динотеријум, мамут, макеродус, носорог, хијена, пећински медвед и друге животиње. На њима је детаљно објаснио, повезавши бројеве и описе, заправо означивши на цртежима и сликама одређене појмове бројевима, изглед њихових вилица, што доприноси аутентичности овог дела.

У другој целини, Првобитна станишта, Јован Жујовић је у опет насловљеним потпоглављима разврстао описе, унео илустрације и темељитије појаснио о становницима и њиховим стаништима. Тадашња места за живот су биле пећине, реке, језера, а затим и прва утврђена људска станишта, која су обележила последњи век каменог доба. Веома детаљно читаоцу појашњава зашто су се људи првобитно настанили поред река, излаже о људским рукотворинама које су послужиле да се прехране и о њиховим навикама и обичајима. Када је реч о пећинама, из ове књиге може се сазнати и како су оне настајале, у чему се разликују и где данас можемо видети неку од њих.

Камено доба у свету трећа је целина и није чудо што започиње речју о Француској –  „Наука која изучава преисторијску прошлост људског рода зачела се и развила у Француској.” Аутор се одлучио да овим поглављем читаоца упозна са истраживањима о Француској, Белгији, Енглеској, Данској, скандинавским земљама, Русији, Србији, Црној Гори, али и о далекој Африци, Азији и Америци. Све време Јован Жујовић пише на начин близак читаоцу и да првенствено буде дело научно, али разумљиво и интересантно, лако и поучно. Посебно интересовање изазваће код читалачке публике у одломцима у којима приказује неолитске остатке из наших предела (околина Шапца, Шумадија, западна и јужна Србија), остављајући слике као примере: земљани суд из Барајева, камени бат из Чачка, камени кесер нађен у Морави код Алексинца и тако даље.

Завршно поглавље Каменог доба нешто више ће рећи о првобитним културама, религији, занату, пољопривреди и уопште о друштву. Овим је Јован Жујовић заокружио књигу и на најбољи могући начин допринео српској антрополошкој науци, али и целокупној култури.

Подсећамо да се у оквиру Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела, међу којима су: Јован Цвијић (Избор из антропогеографских чланака, Психичке особине Јужних Словена), Јосиф Панчић (Из природе) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Књигу Камено доба можете купити ОВДЕ, а сва дела овог аутора која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу