Дело Цариградске слике и прилике – путописне црте први пут је објављено 1901. године у Новом Саду, у издању Матице српске. У њему Чедомиљ Мијатовић (1842–1932), српски историчар и дипломата, пером вештог путописца преплиће путописну прозу, историографију и своја сећања. Мијатовић пише уверљиво и надасве искрено. Усмерава се на детаљ, који читаоцу открива не само спољашњи изглед Цариграда, његових зидина и значајних културних знаменитости него и навике, обичаје људи у Цариграду и свакодневицу овог града на почетку двадесетог века. Због тога су Цариградске слике и прилике вредно путописно сведочанство које нам је аутор оставио за собом.
Како је Чедомиљ Мијатовић био српски министар спољних послова и пред крај XIX и почетком XX века боравио у Истанбулу као српски дипломата, имао је прилику да из прве руке упозна Цариград и прилике у њему – шароликост његових боја, људе различитих сталежа и народности – од угледних и имућних људи до уличних продаваца сладоледа и ђеврека. Сваком је Мијатовић поклонио пажњу и осликао различите људске природе, што је знатно допринело Цариградским сликама.
Када би се по читању Цариградских слика и прилика знатижељни туриста запутио у Истанбул, схватио би да је све вредно дивљења што се данас може видети у овом вековном граду постојало још у време Чедомиља Мијатовића, а и много пре тога. Ово сведочанство о историји једног града стога лепо говори о значају чувања архитектонских, културних и историјских знаменитости како би оне сачекале нова поколења нетакнута. Тек на тај начин остварује се континуитет историје и цивилизације.
Као ерудита и врсни познавалац византијске историје, Чедомиљ Мијатовић је властита знања о прошлим временима искористио као позадину за савремене цариградске слике, а често успоставља и везу са српском прошлошћу. Ипак, и поред тога што је казивање поткрепио чињеницама, његов стил је питак и непретенциозан, он дивно казује и живо прича.
У десет поглавља књиге Цариградске слике и прилике Чедомиљ Мијатовић је издвојио највеће знаменитости Истанбула – Свету Софију, цариградске зидине, Сарај и Јилдиз палату, затим ту су истанбулски квартови Пера и Терапија и, наравно, чаробни Босфор. Посебно поглавље Мијатовић је за крај оставио како би описао цариградске псе. Онима који први пут оду у Истанбул биће јасно зашто их је издвојио. Традиционално су пси на истанбулским улицама пажени и чувани, те се лењо излежавају на сунцу. Сити, намирени и пре свега питоми, привлаче пажњу посетилаца.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава објављена и друга дела мање познатих српских писаца, међу којима су: Михаило С. Петровић (Како је постао Београд, Београд пре сто година, Борбе старог Београда), Коста Н. Христић (Записи старог Београђанина), Михаило Петровић Алас (По забаченим острвима, Кроз поларну област, У царству гусара, Са океанским рибарима) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора можете погледати ОВДЕ.