Delo Carigradske slike i prilike – putopisne crte prvi put je objavljeno 1901. godine u Novom Sadu, u izdanju Matice srpske. U njemu Čedomilj Mijatović (1842–1932), srpski istoričar i diplomata, perom veštog putopisca prepliće putopisnu prozu, istoriografiju i svoja sećanja. Mijatović piše uverljivo i nadasve iskreno. Usmerava se na detalj, koji čitaocu otkriva ne samo spoljašnji izgled Carigrada, njegovih zidina i značajnih kulturnih znamenitosti nego i navike, običaje ljudi u Carigradu i svakodnevicu ovog grada na početku dvadesetog veka. Zbog toga su Carigradske slike i prilike vredno putopisno svedočanstvo koje nam je autor ostavio za sobom.
Kako je Čedomilj Mijatović bio srpski ministar spoljnih poslova i pred kraj XIX i početkom XX veka boravio u Istanbulu kao srpski diplomata, imao je priliku da iz prve ruke upozna Carigrad i prilike u njemu – šarolikost njegovih boja, ljude različitih staleža i narodnosti – od uglednih i imućnih ljudi do uličnih prodavaca sladoleda i đevreka. Svakom je Mijatović poklonio pažnju i oslikao različite ljudske prirode, što je znatno doprinelo Carigradskim slikama.
Kada bi se po čitanju Carigradskih slika i prilika znatiželjni turista zaputio u Istanbul, shvatio bi da je sve vredno divljenja što se danas može videti u ovom vekovnom gradu postojalo još u vreme Čedomilja Mijatovića, a i mnogo pre toga. Ovo svedočanstvo o istoriji jednog grada stoga lepo govori o značaju čuvanja arhitektonskih, kulturnih i istorijskih znamenitosti kako bi one sačekale nova pokolenja netaknuta. Tek na taj način ostvaruje se kontinuitet istorije i civilizacije.
Kao erudita i vrsni poznavalac vizantijske istorije, Čedomilj Mijatović je vlastita znanja o prošlim vremenima iskoristio kao pozadinu za savremene carigradske slike, a često uspostavlja i vezu sa srpskom prošlošću. Ipak, i pored toga što je kazivanje potkrepio činjenicama, njegov stil je pitak i nepretenciozan, on divno kazuje i živo priča.
U deset poglavlja knjige Carigradske slike i prilike Čedomilj Mijatović je izdvojio najveće znamenitosti Istanbula – Svetu Sofiju, carigradske zidine, Saraj i Jildiz palatu, zatim tu su istanbulski kvartovi Pera i Terapija i, naravno, čarobni Bosfor. Posebno poglavlje Mijatović je za kraj ostavio kako bi opisao carigradske pse. Onima koji prvi put odu u Istanbul biće jasno zašto ih je izdvojio. Tradicionalno su psi na istanbulskim ulicama paženi i čuvani, te se lenjo izležavaju na suncu. Siti, namireni i pre svega pitomi, privlače pažnju posetilaca.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava objavljena i druga dela manje poznatih srpskih pisaca, među kojima su: Mihailo S. Petrović (Kako je postao Beograd, Beograd pre sto godina, Borbe starog Beograda), Kosta N. Hristić (Zapisi starog Beograđanina), Mihailo Petrović Alas (Po zabačenim ostrvima, Kroz polarnu oblast, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora možete pogledati OVDE.