Srpska narodna jela i pića zanimljivo je Portalibrisovo izdanje. Ovoga puta reč je o kuvaru i to knjizi na čijim se koricama nalaze dva autora – Stanoje M. Mijatović i Luka Grđić Bjelokosić. Zapravo, reč je o izdanju koje obuhvata dva u potpunosti zasebna i samostalna kuvara. Jedan je Srpska narodna jela (s prilogom o pićima) u Levču i Temniću i njen autor je Stanoje M. Mijatović, a druga je Srpska narodna jela u Hercegovini i u Bosni i njen autor je Luka Grđić Bjelokosić.
Na prvi pogled, ovo je fenomenalno štivo za sve ljubitelje kuvanja, posebno one koji bi da zavire u neke starinske recepte, da uživaju u njihovom ukusu, da ih s ljubavlju i pažnjom pripremaju svojim najmilijima. Iako sve navedeno zaista i jeste tako, Srpska narodna jela i pića nikako ne treba svesti samo na štivo za kuvare i domaćice, ovo izdanje je mnogo više od toga. Štaviše, ona može biti i te kako zanimljiva i onima koji prema kuvanju nemaju naročitih afiniteta, i to stoga što u njoj, osim samih recepata, ili bolje reći, uporedo sa samim receptima, autori Stanoje M. Mijatović i Luka Grđić Bjelokosić iznose fina i suptilna kulturološka i etnološka zapažanja. Ako još imamo u vidu da su obuhvaćeni različiti predeli iz kojih recepti potiču (Levač, Temnić, Bosna i Hercegovina), onda je slika o širini koju nam ovo delo pruža potpunija.
Već letimičan pogled na sadržaj knjige Srpska narodna jela i pića čitaocu će potvrditi navedene tvrdnje. Na početku, pre recepata, u prvom delu, čiji je autor Stanoje M. Mijatović, prvo nailazimo na tekst o sudovima, odnosno posuđu! I tada shvatamo da ovo nije kuvar u kom ćemo čitati suvoparne spiskove namirnica i štura objašnjenja u nekoliko rečenica.
Ovo je delo koje prenosi duh vremena, koje slika običaje i navike vezane za ishranu, a samim tim i za svakodnevni život, a u najširem smislu govori i o socijalnom i ekonomskom statusu ljudi i uticaju koji on ima na njihove prehrambene navike. Ni religijski aspekt nije zanemarljiv, pa tako saznajemo simpatičnu činjenicu da su ljudi uglavnom koristili različito posuđe za pripremu posnih i za pripremu mrsnih jela, kako se ne bi posna jela na neki način „omrsila”. Ako je i bilo potrebno da se neki sud koristi za posno jelo nakon što je u njemu pripremana mrsna hrana, jer materijalno stanje nije dozvoljavalo da baš sve posuđe potrebno u kući bude duplirano, već samo ono jeftinije, onda je nastupao proces „ispošnjavanja” tog posuđa. Dakle, samo iz ovog kratkog dela koji je napisao Stanoje M. Mijatović saznajemo toliko zanimljivosti o životu i navikama ljudi.
Srpska narodna jela i pića su izuzetno blago i za leksikologe i leksikografe, ali i dijalektologe. Koliko se samo zanimljivih, nepoznatih ili slabo poznatih reči iz različitih krajeva nalazi u ovoj knjizi, a sve, naravno, u vezi sa hranom, kuvanjem, namirnicama i sl. Navedimo upravo kao primer nazive posuđa: kalenice, ćase, čorbaluci, crepulje, testičići. Nismo sigurni da bi prosečan govornik srpskog jezika iz prve znao šta tačno ove reči označavaju. I drugi autor, Luka Grđić Bjelokosić, doprineo je, naravno, bogaćenju leksičkog i dijalekatskog znanja rečima sa prostora Bosne i Hercegovine.
Neophodno je još naglasiti da knjiga Srpska narodna jela i pića, osim ovih finih kulturoloških, etnografskih, pa i jezičkih zanimljivosti, sadrži i zasebne delove koji se bave navikama, običajima i verovanjima vezanim za jelo i hranu. Stanoje M. Mijatović piše čak i poslovice o jelu, ali i sujeverje vezano za hranu (praznoverice, kako on kaže). Pored toga, čitaocu daje i uputstva za pristojno i poželjno ponašanje prilikom jela.
Luka Grđić Bjelokosić, s druge strane, osim velikog broja recepata, govori o načinu postavljanja stola, ali i razlici koja u tome postoji u gradu i na selu. Od njega dobijamo i sadržajan opis pripreme zimnice u Bosni i Hercegovini. U svakom slučaju, Srpska narodna jela i pića su prava riznica podataka o nekadašnjem načinu života, navikama, verovanjima, običajima, koju treba otrgnuti od zaborava i sačuvati za neke buduće generacije da u njoj uživaju, ali i da iz nje uče toliko toga novog.
Podsećamo da je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris objavio i druge interesantne etnografske knjige: Čaršija i kultura Sretena Dinića, Starinska srpska jela i pića Sime Trojanovića, Primjeri čojstva i junaštva Marka Miljanova, Kako je postao Beograd Mihaila S. Petrovića, Život i običaji naroda srpskog Vuka Stefanovića Karadžića, Život Srba seljaka Milana Đ. Milićevića i mnoge druge.
Knjigu Srpska narodna jela i pića možete pogledati OVDE.