Међу епским народним песмама по својој лепоти, бројности, али и важности догађаја који описују издвајају се оне које певају о Косовском боју. Док су се усменим путем преносиле кроз народ, од једног до другог слушаоца, епске песме о боју на Косову мењале су облик и језик, али су временом добиле општенационални карактер, који су очувале и до данас. Многе ауторе је то подстакло да их тематски групишу у јединствену целину, такозвану косовску епопеју. Неки проучаваоци народне књижевности су се чак запитали да ли су ове песме од постанка биле део једне веће целине, епа који је опевао Косовску битку, или су биле одвојене и самосталне, каквим их познајемо данас. 
Књижевник Сретен Стојковић сматрао је да су песме из косовског циклуса заокружене целине и да описују појединачне епизоде значајног догађаја српске историје. Ипак, овај аутор је, на трагу претходних проучавања српске народне књижевности, и сам покушао да од наших епских песама о боју на Косову сачини једну хармоничну целину, настојећи да тиме њени делови не изгубе на естетској вредности.
Године 1906. објављено је значајно дело Сретена Стојковића – Лазарица или Бој на Косову, зборник песама о Косовској бици. Говорећи о циљевима састављања епа, Стојковић је рекао да је ова књига настало с циљем да буде намењена народу, те да је њоме он покушао да врати народу оно што је он изгубио или заборавио. Лазарица је лепо примљена од читалачке публике, тако да су већ у првим месецима од објављивања примерци били распродати. О значају који је књига Лазарица или Бој на Косову имала када се појавила сведочи и то што су је с похвалама дочекали и многи књижевни критичари и писци. Сви су је они топло препоручили читаоцима и „свакој српској кући”. Стеван Сремац је, пишући о Лазарици, пожелео да се „ова књига унесе и растури по народу; да буде онај украс нашој српској и богатој и сиромашној кући што је била Илијада јелинској кући”.
Сретен Стојковић је у Лазарици или Боју на Косову желео да задржи основне одлике народне поезије, да не мења њихову форму и структуру, већ да сачини једну складну целину и да епске песме ниже тематско-мотивски. Сматрао је да их треба уносити онакве какве су први пут забележене, у целини. Незнатне измене направио је тек онда када је желео да ради бољег и правилнијег ритма измени понеку реч у стиху или зато што је хтео лепше и јасније исказивање мисли.
Критичари су књигу Лазарица или Бој на Косову Сретена Стојковића сматрали најбољим од свих дотадашњих покушаја да се од народних песама о Косовској бици начини већа целина. Овом књигом српски народ је, како је рекао Стеван Сремац, добио „лепу, њему потребну лектиру”.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге књиге које говоре о нашим важним историјским догађајима и личностима: Чедомиљ Мијатовић (Деспот Ђурађ Бранковић, прва и друга књига), Драгутин Илић (Зајечарска буна), Владимир Ћоровић (Карађорђе и Први српски устанак), Драгиша Васић (Деветсто трећа), и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Сретена Стојковића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ, а књигу Лазарица или Бој на Косову ОВДЕ.