Među epskim narodnim pesmama po svojoj lepoti, brojnosti, ali i važnosti događaja koji opisuju izdvajaju se one koje pevaju o Kosovskom boju. Dok su se usmenim putem prenosile kroz narod, od jednog do drugog slušaoca, epske pesme o boju na Kosovu menjale su oblik i jezik, ali su vremenom dobile opštenacionalni karakter, koji su očuvale i do danas. Mnoge autore je to podstaklo da ih tematski grupišu u jedinstvenu celinu, takozvanu kosovsku epopeju. Neki proučavaoci narodne književnosti su se čak zapitali da li su ove pesme od postanka bile deo jedne veće celine, epa koji je opevao Kosovsku bitku, ili su bile odvojene i samostalne, kakvim ih poznajemo danas. 
Književnik Sreten Stojković smatrao je da su pesme iz kosovskog ciklusa zaokružene celine i da opisuju pojedinačne epizode značajnog događaja srpske istorije. Ipak, ovaj autor je, na tragu prethodnih proučavanja srpske narodne književnosti, i sam pokušao da od naših epskih pesama o boju na Kosovu sačini jednu harmoničnu celinu, nastojeći da time njeni delovi ne izgube na estetskoj vrednosti.
Godine 1906. objavljeno je značajno delo Sretena Stojkovića – Lazarica ili Boj na Kosovu, zbornik pesama o Kosovskoj bici. Govoreći o ciljevima sastavljanja epa, Stojković je rekao da je ova knjiga nastalo s ciljem da bude namenjena narodu, te da je njome on pokušao da vrati narodu ono što je on izgubio ili zaboravio. Lazarica je lepo primljena od čitalačke publike, tako da su već u prvim mesecima od objavljivanja primerci bili rasprodati. O značaju koji je knjiga Lazarica ili Boj na Kosovu imala kada se pojavila svedoči i to što su je s pohvalama dočekali i mnogi književni kritičari i pisci. Svi su je oni toplo preporučili čitaocima i „svakoj srpskoj kući”. Stevan Sremac je, pišući o Lazarici, poželeo da se „ova knjiga unese i rasturi po narodu; da bude onaj ukras našoj srpskoj i bogatoj i siromašnoj kući što je bila Ilijada jelinskoj kući”.
Sreten Stojković je u Lazarici ili Boju na Kosovu želeo da zadrži osnovne odlike narodne poezije, da ne menja njihovu formu i strukturu, već da sačini jednu skladnu celinu i da epske pesme niže tematsko-motivski. Smatrao je da ih treba unositi onakve kakve su prvi put zabeležene, u celini. Neznatne izmene napravio je tek onda kada je želeo da radi boljeg i pravilnijeg ritma izmeni poneku reč u stihu ili zato što je hteo lepše i jasnije iskazivanje misli.
Kritičari su knjigu Lazarica ili Boj na Kosovu Sretena Stojkovića smatrali najboljim od svih dotadašnjih pokušaja da se od narodnih pesama o Kosovskoj bici načini veća celina. Ovom knjigom srpski narod je, kako je rekao Stevan Sremac, dobio „lepu, njemu potrebnu lektiru”.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge knjige koje govore o našim važnim istorijskim događajima i ličnostima: Čedomilj Mijatović (Despot Đurađ Branković, prva i druga knjiga), Dragutin Ilić (Zaječarska buna), Vladimir Ćorović (Karađorđe i Prvi srpski ustanak), Dragiša Vasić (Devetsto treća), i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Sretena Stojkovića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE, a knjigu Lazarica ili Boj na Kosovu OVDE.