На прелому историје – о роману Ника Бартуловића

Када Нико Бартуловић свој рукопис (касније објављен као роман „На прелому”) шаље на читање Владимиру Ћоровићу, старом пријатељу из периода уређивања часописа „Књижевни југ”, истакнутом српском књижевном критичару, јасно је да се ради о једној посве интимној причи. Многи су сегменти овог романа у којима препознајемо заснованост на стварним догађајима чији је актер био управо Нико Бартуловић.

Роман „На прелому” објављен је први пут 1929. године. У њему ће писац пружити осврт на пређашња узбуркана времена чији је сам био сведок – период балканских ратова и бројних политичких трвења, те ће, кроз перспективу главног јунака у роману, младог Иве Бедрице, аутор проговорити о револуционарима који су се нашли у бурним временима „на прелому” историје. Ипак, како актуелни и друштвени моменат у књижевности не мора бити довољан да осигура књижевни успех, то ће Нику Бартуловићу историјске чињенице у овом роману бити само контекст за откривање једне шире слике – стварности у којој је наставила да живи ратом сатрвена генерација. Како Владимир Ћоровић примећује, ово није само роман једног историјског периода у којем се нашао живаљ него и „роман читаве те темпераментне и нервозне атмосфере у нашој генерацији за време балканских ратова и атентата”.

Већ на првим страницама роман „На прелому” буди интерес за читање. Једна мала далматинска средина у коју после много година проведених ван родног места стиже главни јунак – слична је свим оним провинцијама у којима народ љубопитљиво али и даље срдачно посматра и дочекује госта. Стигавши на Хвар, Иво Бедрица међу некада борбеном и темпераментном далматинском омладином затиче туробну послератну атмосферу, те ће својим поновним присуством узбуркати мртво море својих бивших суграђана. Он није пасиван јунак, већ јунак који дела, јунак који својим поступцима покушава да унесе ма и најмању промену у апатичну средину.

Крај романа одаје наизглед суморно расположење, што донекле и оправдава првобитни злослутни назив који је Нико Бартуловић дао свом роману – „Поломљена копља”. Иво Бедрица суочава се са бродоломом на збору који је сазвао како би начинио промене на Хвару и пробудио уснуло становништво, његови пријатељи се разилазе, а он приде доживљава и љубавни крах. Ипак, није све изгубило смисао. Његов долазак у родно место донео је трачак наде, јер ће успети некога да преобрати – и то своје најмилије. Рођак Петар ће се, под Ивиним утицајем, вратити са путева на којима је у међувремену залутао. Назив ће оправдано бити пресловљен у „На прелому”.

На тај начин, у Бартуловићевом лику Иве Бедрице не добијамо меланхоличног и аутодеструктивног јунака као „БеспућуВељка Милићевића, већ јунака који је пример да и у временима када долази до потпуног слома идеала и када се поставља питање јесу ли револуционарне идеје биле вредне труда – човек може и мора остати доследан себи.

Овај роман као психолошки и историјски израз једне генерације значајан је представник домаће књижевности на почетку двадесетог века, што је био и добар повод да „На прелому” буде прва књига Ника Бартуловића реиздата у оквиру „Порталибрисове” едиције „Отргнуто од заборава”.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати романи српских писаца као што су:  Јанко Веселиновић (Борци, Сељанка, Јунак наших дана), Стојан Новаковић (Калуђер и хајдук), Симо Матавуљ (Ускок), Бранимир Ћосић (Врзино коло, Два царства, Покошено поље), Вељко Милићевић (Опсене, Беспуће), Јован Серија Поповић (Роман без романа) и многи други.

Сва дела овог аутора можете видети  ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *