Путешествије по Сербији, прва књига, је путопис Јоакима Вујића настао као плод његових путовања по централној, источној и југоисточној Србији, тачније путовања по Подунављу, Браничеву и Поморављу. Како истиче у самој књизи, на захтев кнеза Милоша Обреновића, сада већ пре скоро два века, Јоаким Вујић креће на своје „путешествијеˮ које ће касније описати у својим двема књигама. На тај начин он постаје први путописац који је обишао и описао територију читаве тадашње Србије, у чијем саставу у том тренутку још увек није била Војводина.
Својим Путешествијем по Сербији Јоаким Вујић нас попут времеплова враћа два века уназад, осликавајући нам речима градове, некадашње варошице а данас регионалне престонице, као и некадашња села која су сада варошице или пак засеоци већег села, притом дајући извесне демографске податке везане за број становника тих места, чиме ово дело постаје и једна ризница за разноврсно изучавање.
Јоаким Вујић је свој путопис проткао дијалогом са мештанима, обележавајући га посебно драмском дијалошком формом, на тај начин уносећи му компоненту динамичности, имајући у виду да се ради о књижевној врсти која углавном има дескриптивне и истовремено статичне сегменте. Управо захваљујући тим дијалозима, који су или пуни пошалица или, с друге стране, озбиљне полемике, путопис добија и на својој аутентичности у погледу живог говора.
Посебно место у путопису заузимају цркве и манастири. Писац нам пружа слику наших древних манастира попут Тумана, Горњака и Раванице, задужбина кнеза Лазара, као и задужбине његовог наследника на престолу – деспота Стефана Лазаревића – Манасију. Ту је и манастир Каленић, као и бројни манастири у близини Овчарско-кабларске клисуре. Посебну пажњу у Путешествију по Сербији Јоаким Вујић је посветио Крагујевцу, као тадашњој српској престоници, а у част кнезу Милошу Обреновићу, као и манастиру Жичи, средњовековном српском манастиру и задужбини Стефана Првовенчаног, у коме је крунисано чак седам српских краљева.
Због мноштва података различитог типа, Путешествије по Сербији Јоакима Вујића представља неисцрпан извор за изучавање, између осталог и језичких карактеристика тог времена. Занимљиво је да је књига написана тадашњим народним језиком, који је увео Вук, без обзира на велику наклоност писца ка Милошу Обреновићу, једном од противника Вукове реформе. Поред тога Вујић доноси и текстове различитих повеља, поготово оних манастирских, међу којима се налазе и повеље Стефана Првовенчаног манастиру Жичи, илити „светог краљаˮ, како га писац назива.
Прва књига Путешествија по Сербији – Подунавље, Браничево и Поморавље доноси једну нову и заправo прву слику ових крајева из треће деценије 19. века каква још увек није била представљена.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати путописи српских писаца као што су: Милан Јовановић Морски (Горе-доле по Напуљу, Тамо-амо по Истоку, С мора и са сува) Драгомир Брзак (Са Авале на Босфор), Богобој Атанацковић (Новеле и путописи), Чедомиљ Мијатовић (Цариградске слике и прилике), Милица Стојадиновић Српкиња (У Фрушкој гори) и многе друге.
Књигу Путешествије по Сербији – Подунавље, Браничево и Поморавље можете купити ОВДЕ, а сва дела Јоакима Вујића ОВДЕ.