Zao glas i druge pripovetke Tadije Kostića svojim stilom pripadaju realizmu. U zbirci se tematski dominantno izdvajaju dve grupe pripovetki. U prvoj grupi su one koje se bave urušavanjem patrijarhalno izgrađene porodične zajednice, jer muž, po karakteru dosledno neodlučan, popušta ženi i njenim „hirovima”. Kod druge grupe pripovedaka se pak vidi osetno udaljavanje od klasičnih realističkih tema. Tu se pripovedač fokusira na mane društva koje nije spremno da prihvati naučna dostignuća i pozitivne socijalne promene. To čini kritikom sujeverja ispoljenog najpre u medicinske svrhe, zbog kojeg su nepotrebno stradala nejaka deca.

Sadržaj

Zao glas

Na prvoj stazi

U bedi

U gluho doba

Mančina suza

Šujdova dec

Jednog mučnog dana

Mladost – ludost

Noćna kukavica

Mićun

Krasa

Pod bedrikom

Narodski sud

Zuban

Briga oca Metodija

Stari ljudi