Ljubomir Jovanović, pored toga što je bio srpski istoričar i ugledni univerzitetski profesor, bavio se i politikom, i u tome je bio vrlo uspešan. Bio je dugogodišnji član Narodne radikalne stranke i na čelu njenog Glavnog odbora, ali ušavši u sukob sa Nikolom Pašićem, izašao je iz nje. Velike rezultate postizao je u državnim poslovima, imao je dobre kontakte sa mnogim važnim ljudima kako iz svoje države, tako i iz susednih. U periodu od 1906. do 1909. bio je potpredsednik Narodne skupštine. Godinu dana kasnije povereno mu je Ministarstvo unutrašnjih dela, a od 1911. do 1914. i Ministarstvo prosvete.
Pobuna u Toplici i Jablanici predstavlja govor Ljubomira Jovanovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, u Narodnoj skupštini na Krfu 12. aprila 1918. godine o bugarskom teroru nad srpskim narodom za vreme, ali i nakon Topličkog ustanka.
Predsednik Ministarskog saveta, u ime Srpske vlade, ukazao je Ljubomiru Jovanoviću čast da održi ovaj govor na Krfu 1918, po kom se i knjiga zove Pobuna u Toplici i Jablanici. Na njemu je bilo da iznese činjenice o odnosu Srba i Bugara, jer su Bugari tvrdili da su „ograbljeni jadnici”, a Srbe su smatrali „otimačima”. Međutim, Jovanović ukazuje na to da je Bugarska sve ranije izgubila, pa iz tog razloga je i netačno i nemoguće da neko nešto može da joj preuzme na silu.
„Ne znajući mere svojim prohtevima, a računajući onako isto kao i 1913. godine, oni i sada idu u susret svojoj zasluženoj katastrofi. Oni su zinuli ne samo na Maćedoniju i Staru Srbiju nego su zinuli i na Srbiju kakva je bila do Bukureškog mira 1913. godine. Oni su oglasili celu južnu, središnju i istočnu Srbiju do Jastrepca i do Velike Morave – a ima ih koji u svojim pretensijama prelaze i na levu stranu Morave – oni su sve to oglasili za bugarsko.”
Ljubomir Jovanović u govoru Pobuna u Toplici i Jablanici argumentuje svoje tvrdnje i demantuje bugarske tako što postavlja pitanje: ako Srba nije bilo u tim krajevima, kao što Bugari kažu, koga i zašto su onda istrebljavali? Koliko su oni počinili zlodela srpskom narodu, kaže Jovanović, nemoguće je da nabroji, jer ih toliko ima da bi mu za to bilo neophodno nekoliko dana.
„Zato se moram ograničiti na ono što je najkarakterističnije i smatrati za glavni predmet interpelacije i ovoga referata događaj u Južnoj Moravi, pa ću se prema tome na njemu najviše i zadržati.”
Ovo delo Pobuna u Toplici i Jablanici dragoceno je jer nam u potpunosti približava jedan od vrlo teških perioda iz srpske istorije. Ljubomir Jovanović iznosi zvanična saslušanja, službene dokumente, kao i svedočenja o deportovanom stanovništvu i palim žrtvama. Ova svedočenja očevidaca i priče iz njihovih sećanja izuzetno su potresne. Teškoće koje je srpski narod pretrpeo od strane bugarske vlasti bile su neviđene.
„Odvođenje je vršeno na najnečovečniji način. Našim ljudima nije ostavljeno dovoljno vremena da se spreme, i oni su terani na put bez najpotrebnijih stvari. […] Bugarski sprovodnici postupali su sa njima nečovečno i gonili su ih pred sobom kundački kao stoku. Glad, zima, nečovečno postupanje činili su da je mnoštvo sveta umrlo na samome putu.”
Iz govora Ljubomira Jovanovića saznaje se da su Bugari, prisilno prisvajajući srpske teritorije, internirali ljude, žene i decu odvodili u Malu Aziju, palili im kuće, oduzimali imanja, činili najstravičnije zločine, koji se čak ne mogu porediti ni sa turskim zlodelima nad Srbima.
Jovanović zaključuje govor o pobuni u Toplici i Jablanici rečima da je srpski narod mnoga zlodela trpeo, ali preživeo, počevši od Kosovske bitke pa nadalje.
„Mogu nas oni i dalje uništavati; mogu nas i dalje istrebljivati; ali mi ćemo ipak postojati; branićemo se kako znamo, pa ćemo ih na kraju krajeva ipak pobediti. Ne mogu nas oni savladati. […] Našu dušu ni Turci, ni Bugari, ni Nemci, ni Madžari nisu mogli savladati ni dosad, pa neće ni odsad. Dok postoje tri Srbina, oni će se boriti, a posle njih – neće biti samo tri, biće ih mnogo više. Jer narod koji ima ove osobine da pokaže u odbrani svoje egzistencije kakve su lane pokazali naši Kopaoničani, Topličani i Jablaničani ne može biti savladan, ne može biti pobeđen.”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga manje poznata dela, kao što su: Okupacija Dragiše Lapčevića, Uspomene iz okupacije Stevana Maksimovića, Pod Nemcima Božidara Nikolajevića, Zaječarska buna Dragutina Ilića, Pod okupacijom Borisava Stankovića, Beleške iz okupiranog Beograda Luke Lazarevića i još mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Pobuna u Toplici i Jablanici pogledajte OVDE, a sva dela Ljubomira Jovanovića OVDE.