Љубомир Јовановић, поред тога што је био српски историчар и угледни универзитетски професор, бавио се и политиком, и у томе је био врло успешан. Био је дугогодишњи члан Народне радикалне странке и на челу њеног Главног одбора, али ушавши у сукоб са Николом Пашићем, изашао је из ње. Велике резултате постизао је у државним пословима, имао је добре контакте са многим важним људима како из своје државе, тако и из суседних. У периоду од 1906. до 1909. био је потпредседник Народне скупштине. Годину дана касније поверено му је Министарство унутрашњих дела, а од 1911. до 1914. и Министарство просвете.
Побуна у Топлици и Јабланици представља говор Љубомира Јовановића, тадашњег министра унутрашњих послова, у Народној скупштини на Крфу 12. априла 1918. године о бугарском терору над српским народом за време, али и након Топличког устанка.
Председник Министарског савета, у име Српске владе, указао је Љубомиру Јовановићу част да одржи овај говор на Крфу 1918, по ком се и књига зове Побуна у Топлици и Јабланици. На њему је било да изнесе чињенице о односу Срба и Бугара, јер су Бугари тврдили да су „ограбљени јадници”, а Србе су сматрали „отимачима”. Међутим, Јовановић указује на то да је Бугарска све раније изгубила, па из тог разлога је и нетачно и немогуће да неко нешто може да јој преузме на силу.
„Не знајући мере својим прохтевима, а рачунајући онако исто као и 1913. године, они и сада иду у сусрет својој заслуженој катастрофи. Они су зинули не само на Маћедонију и Стару Србију него су зинули и на Србију каква је била до Букурешког мира 1913. године. Они су огласили целу јужну, средишњу и источну Србију до Јастрепца и до Велике Мораве – а има их који у својим претенсијама прелазе и на леву страну Мораве – они су све то огласили за бугарско.”
Љубомир Јовановић у говору Побуна у Топлици и Јабланици аргументује своје тврдње и демантује бугарске тако што поставља питање: ако Срба није било у тим крајевима, као што Бугари кажу, кога и зашто су онда истребљавали? Колико су они починили злодела српском народу, каже Јовановић, немогуће је да наброји, јер их толико има да би му за то било неопходно неколико дана.
„Зато се морам ограничити на оно што је најкарактеристичније и сматрати за главни предмет интерпелације и овога реферата догађај у Јужној Морави, па ћу се према томе на њему највише и задржати.”
Ово дело Побуна у Топлици и Јабланици драгоцено је јер нам у потпуности приближава један од врло тешких периода из српске историје. Љубомир Јовановић износи званична саслушања, службене документе, као и сведочења о депортованом становништву и палим жртвама. Ова сведочења очевидаца и приче из њихових сећања изузетно су потресне. Тешкоће које је српски народ претрпео од стране бугарске власти биле су невиђене.
„Одвођење је вршено на најнечовечнији начин. Нашим људима није остављено довољно времена да се спреме, и они су терани на пут без најпотребнијих ствари. […] Бугарски спроводници поступали су са њима нечовечно и гонили су их пред собом кундачки као стоку. Глад, зима, нечовечно поступање чинили су да је мноштво света умрло на самоме путу.”
Из говора Љубомира Јовановића сазнаје се да су Бугари, присилно присвајајући српске територије, интернирали људе, жене и децу одводили у Малу Азију, палили им куће, одузимали имања, чинили најстравичније злочине, који се чак не могу поредити ни са турским злоделима над Србима.
Јовановић закључује говор о побуни у Топлици и Јабланици речима да је српски народ многа злодела трпео, али преживео, почевши од Косовске битке па надаље.
„Могу нас они и даље уништавати; могу нас и даље истребљивати; али ми ћемо ипак постојати; бранићемо се како знамо, па ћемо их на крају крајева ипак победити. Не могу нас они савладати. […] Нашу душу ни Турци, ни Бугари, ни Немци, ни Маџари нису могли савладати ни досад, па неће ни одсад. Док постоје три Србина, они ће се борити, а после њих – неће бити само три, биће их много више. Јер народ који има ове особине да покаже у одбрани своје егзистенције какве су лане показали наши Копаоничани, Топличани и Јабланичани не може бити савладан, не може бити побеђен.”
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела, као што су: Окупација Драгише Лапчевића, Успомене из окупације Стевана Максимовића, Под Немцима Божидара Николајевића, Зајечарска буна Драгутина Илића, Под окупацијом Борисава Станковића, Белешке из окупираног Београда Луке Лазаревића и још многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Побуна у Топлици и Јабланици погледајте ОВДЕ, а сва дела Љубомира Јовановића ОВДЕ.