Збирка песама Димитрија Поповића Пред васкрс, иако асоцира на велики хришћански празник, заправо се односи на ослобођење и васкрс српске државе. Поповић је Србин из Војводине, који је тек као одрастао научио српски језик, претходно је писао песме на мађарском, али га је сјајно научио и стварао са израженим циљем да распламса патриотска осећања и пробуди нацију која треба да иде ка слободи и прогресу. Таква љубав према сопственој заједници код наших песника није ретка, али је у случају Димитрија Поповића специфична, јер он је заправо рођен и живео је ван ње, истина у оквиру српске породице, али опет у другој земљи и другој култури…
На неколико места песник спомиње равнодушност Европе и чак њену наклоност према Турцима:
И враг би се од гнушања стресô,
Ал’ Јевропа ледним оком гледи,
Бесан Турчин сиротињи раји
На славини како крвцу цеди!
Изгледа да Мита Поповић у збирци Пред васкрс, а који је, како је већ речено, и рођен на тлу Европе, тада Аустроугарске царевине, добро познаје дволичност дипломатије и политике, те чак читаву једну песму посвећује том мрачном, по њему неморалном понашању Европе:
Сва Јевропа, сви цареви,
Прот свете су наше ствари,
Гнусна злоба с нечовештвом
У једном се суду вари;
Па ипак, борба није усамљеничка, то по њему није само борба за ослобођење једног народа, него борба за правду, за част, за оно што бог прописује, те је на известан начин доживљена као хришћанско ходочашће, борба против незнабожника, исмаиљћана.
Може бити даће Христос
Да слобода опет страда,
Ал’ ванђеље свето каже
Да ј’ Христова вечна влада.
Ту је јасно да Мита Поповић у песмама збирке Пред васкрс позива на косовски завет, на аманет предака остављен новим поколењима – да се боре и изборе за слободу и самосталност:
У гробови сред Косова
Добрих наших прадедова
Затресле се кости свете,
А на крилу ветра бурна
На небо им клетве лете.
Занимљиво је да се у овим надахнутим песмама песник не задовољава само ослобођењем, већ прижељкује и освету и потпуно уништење турске силе:
Врстајте се! на крвави
Хајд’мо рад!
Нек се љуља, нека падне
С џамијама Цариград!
Вероватно у налету емоција и жеља Димитрије Поповић у збирци Пред васкрс замишља неку врсту освајачког похода који би Србији вратио некадашњу славу и моћ, каква је рецимо постојала у време цара Душана:
Ко слободни, храбри лави
Поћи ћемо вечној слави
Сви до једног на Косово!
Ил’ згинути, ил’ дигнути
Старо царство Душаново!
Читајући збирку Пред васкрс биће вам јасно да је Мита Поповић познавалац прилика на нашим просторима, упућен у политику и светске турбуленције и односе, својеврсни мислилац који запажа наш, географијом одређен, положај и ситуацију, па није случајно што на свој начин даје живописну крилатицу по којој је наш простор буре барута (што ће касније бити назив култног филма):
Балкан је од пушчанога праха,
Тек варница, па да огњем плане.
Вероватно су најупадљивији стихови у збирци Пред васкрс којима Турчин релативизује значај ослобађања и слободе, говорећи да ће наш народ сигурно прокоцкати освојене привилегије или да неће умети да собом влада. Занимљиво је да су многе политичке околности негде и показале да у томе има истине. Можда су ови стихови у збирци Пред васкрс део неке унутрашње подсвесне сумње Димитрија Поповића:
Независност, језик, вера
Просвета и правосуђе!
Та од твоје, бедна рајо,
Не мож’ бити жеље луђе!
Шта ће теби тако благо?
Ценити га не би знала,
Би га опет на жребању
Лакоумно проиграла.
Па зато је млого боље
Благо оно да ти с’ не да,
Него да га опет скоро
Проћерају твоја чеда;
Па зато је млого боље,
Да ти други капу кроје
И бригу о теби воде:
Кô што већ и свршено је!
И ту се можда крије елемент оне теорије о зрелости нација, по којој ми на известан начин заостајемо, због петовековне турске владавине, за оним делом цивилизације која је за то време доживела материјални развој, прогрес, а као последицу и промену одређених елемената вредносног система. То су оне нације које су већ стекле мудрост и префриганост код којих постоје појединци који знају да владају, преговарају, удружују се, воде свој народ напред користећи многе методе, а не само војну снагу, поштење итд. Сагледавање иторије, на пример, показује да чак живот наших људи на тлу Аустроугарске није увек био понижавајући и тежак и да су захваљујући тамошњим културним утицајима настале националне институције које су данас извори културног преображења и напретка. Али Мита Поповић то не види. У збирци Пред Васкрс он верује само у оно изворно српство, у слободу и наду да ће након њеног освајања све бити сјајно. Али, остављамо могућност да је једним делом себе помислио како ћемо умети ту своју слободу да ценимо и користимо, да ли смо обучени, спремни, имамо ли искуства, да ли смо добри, поштени и искрени само када треба да се удружимо и боримо.
Збирка Димитрија Мите Поповића Пред васкрс показује и изузетну способност да емоције песме буду испраћене са њима складним ритмом песме и јако добро сложеним римама. Зато остаје питање како је могуће да је Скерлић тако ниско оценио поезију Димитрија Поповића, а посебно збирку Пред васкрс.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао дела многим познатих и мање познатих песника међу којима су Јован Дучић, Милан Ракић, Божидар Николајевић, Мирко Королија итд.
Збирку Пред васкрс можете пронаћи ОВДЕ.
Сва дела Димитрија Мите Поповића можете видети ОВДЕ.