Zbirka pesama Dimitrija Popovića Pred vaskrs, iako asocira na veliki hrišćanski praznik, zapravo se odnosi na oslobođenje i vaskrs srpske države. Popović je Srbin iz Vojvodine, koji je tek kao odrastao naučio srpski jezik, prethodno je pisao pesme na mađarskom, ali ga je sjajno naučio i stvarao sa izraženim ciljem da rasplamsa patriotska osećanja i probudi naciju koja treba da ide ka slobodi i progresu. Takva ljubav prema sopstvenoj zajednici kod naših pesnika nije retka, ali je u slučaju Dimitrija Popovića specifična, jer on je zapravo rođen i živeo je van nje, istina u okviru srpske porodice, ali opet u drugoj zemlji i drugoj kulturi…
Na nekoliko mesta pesnik spominje ravnodušnost Evrope i čak njenu naklonost prema Turcima:
I vrag bi se od gnušanja stresô,
Al’ Jevropa lednim okom gledi,
Besan Turčin sirotinji raji
Na slavini kako krvcu cedi!
Izgleda da Mita Popović u zbirci Pred vaskrs, a koji je, kako je već rečeno, i rođen na tlu Evrope, tada Austrougarske carevine, dobro poznaje dvoličnost diplomatije i politike, te čak čitavu jednu pesmu posvećuje tom mračnom, po njemu nemoralnom ponašanju Evrope:
Sva Jevropa, svi carevi,
Prot svete su naše stvari,
Gnusna zloba s nečoveštvom
U jednom se sudu vari;
Pa ipak, borba nije usamljenička, to po njemu nije samo borba za oslobođenje jednog naroda, nego borba za pravdu, za čast, za ono što bog propisuje, te je na izvestan način doživljena kao hrišćansko hodočašće, borba protiv neznabožnika, ismailjćana.
Može biti daće Hristos
Da sloboda opet strada,
Al’ vanđelje sveto kaže
Da j’ Hristova večna vlada.
Tu je jasno da Mita Popović u pesmama zbirke Pred vaskrs poziva na kosovski zavet, na amanet predaka ostavljen novim pokolenjima – da se bore i izbore za slobodu i samostalnost:
U grobovi sred Kosova
Dobrih naših pradedova
Zatresle se kosti svete,
A na krilu vetra burna
Na nebo im kletve lete.
Zanimljivo je da se u ovim nadahnutim pesmama pesnik ne zadovoljava samo oslobođenjem, već priželjkuje i osvetu i potpuno uništenje turske sile:
Vrstajte se! na krvavi
Hajd’mo rad!
Nek se ljulja, neka padne
S džamijama Carigrad!
Verovatno u naletu emocija i želja Dimitrije Popović u zbirci Pred vaskrs zamišlja neku vrstu osvajačkog pohoda koji bi Srbiji vratio nekadašnju slavu i moć, kakva je recimo postojala u vreme cara Dušana:
Ko slobodni, hrabri lavi
Poći ćemo večnoj slavi
Svi do jednog na Kosovo!
Il’ zginuti, il’ dignuti
Staro carstvo Dušanovo!
Čitajući zbirku Pred vaskrs biće vam jasno da je Mita Popović poznavalac prilika na našim prostorima, upućen u politiku i svetske turbulencije i odnose, svojevrsni mislilac koji zapaža naš, geografijom određen, položaj i situaciju, pa nije slučajno što na svoj način daje živopisnu krilaticu po kojoj je naš prostor bure baruta (što će kasnije biti naziv kultnog filma):
Balkan je od puščanoga praha,
Tek varnica, pa da ognjem plane.
Verovatno su najupadljiviji stihovi u zbirci Pred vaskrs kojima Turčin relativizuje značaj oslobađanja i slobode, govoreći da će naš narod sigurno prokockati osvojene privilegije ili da neće umeti da sobom vlada. Zanimljivo je da su mnoge političke okolnosti negde i pokazale da u tome ima istine. Možda su ovi stihovi u zbirci Pred vaskrs deo neke unutrašnje podsvesne sumnje Dimitrija Popovića:
Nezavisnost, jezik, vera
Prosveta i pravosuđe!
Ta od tvoje, bedna rajo,
Ne mož’ biti želje luđe!
Šta će tebi tako blago?
Ceniti ga ne bi znala,
Bi ga opet na žrebanju
Lakoumno proigrala.
Pa zato je mlogo bolje
Blago ono da ti s’ ne da,
Nego da ga opet skoro
Proćeraju tvoja čeda;
Pa zato je mlogo bolje,
Da ti drugi kapu kroje
I brigu o tebi vode:
Kô što već i svršeno je!
I tu se možda krije element one teorije o zrelosti nacija, po kojoj mi na izvestan način zaostajemo, zbog petovekovne turske vladavine, za onim delom civilizacije koja je za to vreme doživela materijalni razvoj, progres, a kao posledicu i promenu određenih elemenata vrednosnog sistema. To su one nacije koje su već stekle mudrost i prefriganost kod kojih postoje pojedinci koji znaju da vladaju, pregovaraju, udružuju se, vode svoj narod napred koristeći mnoge metode, a ne samo vojnu snagu, poštenje itd. Sagledavanje itorije, na primer, pokazuje da čak život naših ljudi na tlu Austrougarske nije uvek bio ponižavajući i težak i da su zahvaljujući tamošnjim kulturnim uticajima nastale nacionalne institucije koje su danas izvori kulturnog preobraženja i napretka. Ali Mita Popović to ne vidi. U zbirci Pred Vaskrs on veruje samo u ono izvorno srpstvo, u slobodu i nadu da će nakon njenog osvajanja sve biti sjajno. Ali, ostavljamo mogućnost da je jednim delom sebe pomislio kako ćemo umeti tu svoju slobodu da cenimo i koristimo, da li smo obučeni, spremni, imamo li iskustva, da li smo dobri, pošteni i iskreni samo kada treba da se udružimo i borimo.
Zbirka Dimitrija Mite Popovića Pred vaskrs pokazuje i izuzetnu sposobnost da emocije pesme budu ispraćene sa njima skladnim ritmom pesme i jako dobro složenim rimama. Zato ostaje pitanje kako je moguće da je Skerlić tako nisko ocenio poeziju Dimitrija Popovića, a posebno zbirku Pred vaskrs.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao dela mnogim poznatih i manje poznatih pesnika među kojima su Jovan Dučić, Milan Rakić, Božidar Nikolajević, Mirko Korolija itd.
Zbirku Pred vaskrs možete pronaći OVDE.
Sva dela Dimitrija Mite Popovića možete videti OVDE.