Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

НЕСУЂЕНИ Милана Јовановића Морског

Милан Јовановић МорскиПо професији лекар, духом пустолов, Милан Јовановић Морски провео је велики део свог живота путујући на прекоокеанским бродовима као бродски доктор. По својим путовањима био је чувен, а са њих је донео и неке од наших најранијих путописа са Блиског и Далеког истока, Индије, Африке.

Мање је познато да је, поред путописа, писао и драме. Написао је неколико веома успешних историјских драма и алегорија: Краљева сеја (1864), Демон (1872), Сан и јава (1874) и Крстоносци (1897). Међу његовим драмама само је једна комедија – Несуђени (1881), а свој рад на овом драмском жанру обогатио је и преводом Шекспирове Мере за меру (1982).

Несуђени (1881) је шаљива игра у четири чина, која осликава српско варошко друштво, а бави се вечним темама – браком и мушко-женским односима. Комедију одликује својеврстан спој реализма у позоришту и доминантне просветитељске мисли тог времена. Пишући ову драму Милан Јовановић Морски има на уму пре свега поучну страну позоришта, сматрајући да приказивање, разобличавање и исмевање појединих штетних појава у друштву најбоље доводи до њиховог отклањања, па у предговору аутора читамо:

Глума би била јалова дангуба, а глумац прави лакрдијаш кад се не би у складноме облику заузимао за врлину, а окретао против порока.

Што не може да се уклони позитивним законом, то ваља да се уклања хумором или сатиром. Смешан и накажен у нечем су истоветни, те свет од обојега зазире наједнако. С овом полугом у руци може позоришни писац с глумцем удружен да завојшти на незнање, а да сруши окореле заблуде, те да учини од позорнице оно што, у ствари, ваља да буде: трибуна знања и храм добрих нарави.

Ликови који се појављују у драми Несуђени су типични представници малограђанског друштва које је најчешће и приказивано – не само на позорницама тога доба, већ уопште у књижевном стваралаштву. Ту је, пре свега, богата и утицајна удовица која свој живот посвећује проводаџисању и изградњи темеља будућег варошког живота. Наравно, оваквим деловањем и себи прибавља репутацију беспрекорног укуса и кроји моду брачног избора у својој средини и поноси се тиме што се без њеног „одобрења” бракови и не склапају. Овако, читава варошка омладина постаје њен талац и жртва, јер им она „кроји капу”.

Остали учесници у овој комедији управо су „жртве” њених замисли и планова. Будући да они не могу сами да изаберу своје брачне партије, а не смеју отворено да јој се супротставе, нежење и удаваче морају да пронађу друга средства: сплетке, манипулације и ситне преваре, које морају остати у границама „пристојног” малограђанског морала.

Срећко Младић, млади трговац, не успева да се одбрани од насртаја Нене Веселићке и напрасно схвата да је верен и да је та веридба – озваничена. Како би се из ове ситуације извукао решава да својој вереници пронађе другу прилику, јер у задатој друштвеној ситуацији не може напросто да раскине веридбу пошто би то осрамотило углед девојке и нарушило њене могућности за брак. Срећом, и девојка већ има свог драгана и није јој много стало до ове веридбе, па само остаје да се некако реши питање друштвене прихватљивости „супарника”.

НесуђениЈош један од типичних карактера који се појављују у овој комедији је лик оговарачице који, препричавајући шта се са уплетеном омладином догађа, у ствари представља својеврсне медије. Овакви ликови драгоцени су у комедијама не само зато што нам објашњавају какав је морални карактер догађаја и поступака већ и зато што кроз дијалоге са различитим ликовима добијамо  пресек општег јавног мњења једног друштва. За главне ликове у драми врло је важно да придобију њену наклоност, јер је она та која ће даље оправдавати њихове поступке и учинити их друштвено пожељним.

С обзиром на то да драма Несуђени има четири чина, што одступа од класичне комедиографске композиције, није лоше напоменути и да је читав први чин својеврстан пролог у коме ћемо се упознати са позицијама главних ликова и уопште са друштвеном и политичком сликом датог тренутка ове малограђанске средине. Радња се убрзава од другог чина и остаје у једној високој напетости са свим карактеристикама комедије интриге.

Врло је занимљиво да извор комике овде чини и судар очекивања од брачног живота између двоје несуђених вереника: док он са своје стране жели жену која ће бити стуб његове куће и трговине, она жели много развијенији друштвени живот и има модернија очекивања. Иако делује да је разговор исцениран како би проводаџики приказао очигледну некомпатибилност будућих супружника, он је у ствари заиста искрен и открива дубље особине друштва и јаз који постоји између традиционалних вредности и нових тенденција које иду ка еманципацији жена.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате српске драме и комедије као што су: Развод брака Јаше Томића, Два цванцика и Подвала Милована Глишића, Дорћолска посла Чича Илије Станојевића, Ивкова слава Драгомира Брзака и Стевана Сремца, Мила, Тера опозицију, На Бадњи дан, Школски надзорник Косте Трифковића и многе друге.

Сва дела Милана Јовановића Морског можете видети ОВДЕ, а књигу Несуђени ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу