Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Да ли знате ко је Чича Илија Станојевић?

Чича Илија Станојевић (1857–1930) био је један од најстаријих српских позоришних глумаца, један од првих филмских глумаца, наш први редитељ, али и аутор занимљивих драмских и прозних дела у којима оживљава епоху и Београд у коме је живео.Он је, заправо, започео и учврстио култ личности комичара, тако омиљених у нашој култури, због ведрине, увесељавања, изазивања смеха чак и у тешким временима. Надимак је, прича се, добио радећи у берберници, где је засмејавао муштерије, опонашајући оближњег кафеџију, чича Ивана. У позориште га је увео Милош Цветић.

Најпознатији је као комичар, али се бавио и неким озбиљним пројектима – први домаћи филм Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа снимио је баш Чича Илија 1911. године, односно био је режисер тог остварења и глумио турског пашу. Сценарио је написао Ћира Манок, према драми Милоша Цветића и песми Почетак буне против дахија, а продуцент је био Светозар Боторић, власник првог биоскопа у хотелу Париз на Теразијама. Премијерно је приказан 23. окробра 1911, пошто је снимљен тог лета. Последње приказивање забележено је 1928, а након тога нестаје сваки траг о филму. Сматрао се изгубљеним до 2003, када је пронађен у Аустријској филмској архиви, па данас ипак поседујемо први српски играни филм, односно обрађену копију, која је израђена је у лабораторији у Риму, где је и пребачена са запаљиве позитив-копије из фонда извесног Игнаца Рајтанлера, а тај оригинал се и даље чува у Аустријском филмском архиву. Идентификацију и аутентичност филма, када је пронађен, потврдили су Радослав Зеленовић, тада директор Југословенске кинотеке, и Александар Ердељановић, тадашњи управник архива Југословенске кинотеке, који је потом додао филму међунатписе написане на основу драмске и историјске грађе о Карађорђу.

Чича Илија је остао, пре свега, упамћен по улогама у Молијеровим комадима, због чега га је чак и француска влада наградила орденом Академске палме као глумца који је најбоље тумачио ликове у овим комедијама.

Као прави београдски боем, био је стални гост кафане Три шешира, а постоји анегдота да је и тамо, ван позоришта, забављао публику, па чак и да је у друштву са Јанком Веселиновићем био инспирисан да напише своја драмска дела.

Чича Илија је на сваки начин припадао Београду и Скадарлији. Полемисало се да је чак рођен у некој кући надомак позоришта, а живео је баш поред споменуте кафане са својом женом Љубицом Лујзом Мартинек. Тај брак није дуго трајао, а потом је, иако се нису званично развели, Чича Илија живео са Маријом Марицком Хладек, и није много променио адресу,  боравио је у делу куће Ђуре Јакшића. Живот у Скадарлији, у позоришту, па и у кафани допринео је аутентичности његове прве самостално написане комедије Дорћолска посла. У питању је шала у четири чина са певањем.

Посебна вредност Чича Илијиног стваралаштва је у очувању сећања на дух Београда његовог времена и способност да уплете хумор у скоро сваки детаљ.

Када је у питању проза, за собом је оставио збирку испреплетаних прича о псима и њиховом животу Чича Илијине животињке. Иако многи доживљавају ту књигу као дечију, јер она би заиста могла бити нека врста пандана Мази и Луњи или филму Сви пси иду у рај, суштински тај мозаик приповедака је сатира о београдском друштву, животу, љубавним односима.

Приказује домаће псе, из Скадарлије и околине Народног позоришта (чак су ту и позоришни пси), њихове пријатељске и непријатељске везе, сукобе, љубавне ситуације, доживљај рата и окупације итд. Пси у Чича Илијиним животињкама су, заправо, представници различитих карактера, чак су понеки и национално или статусно одређени, као сиромашни пас луталица, Македонац Трајче, који и говори македонски, француска пудла, мангуп и боем Бурчула, позоришни (баш Чича Илијин) пас Полукс, итд. Они су слика друштва и друштвених односа, али све је приказано на невин, детињи и духовит начин. Фини кућни пас Маргарита не жели да буде у љубавној вези са луталицом, али ипак на крају попушта и препушта се страсној вези. Скадарлијски пас Бурчула, миљеник новинара и глумаца, такмичи се за лепу Фиделу са опасним „табаџијом” Мусом са Видин капије. У тим њиховим чаркама, препиркама, окупљањима препознајемо типичну београдску поделу на друштва из различитих крајева, на староседеоце и придошлице, припаднике различитих класа, углађене и школоване, наспрам оних са улице…

Духовите и забавне приче откривају животињски свет који постоји и живи паралелно са београдским политичким и културним животом. Ово штиво свакако је забавно за децу, али је суштински сатира, која уме да засмеје, а представља живописан материјал за оне који проучавају Чича Илијину епоху, али и наш менталитет, и дух престонице у прошлости.

Његова искрена љубав према граду провејава кроз свако дело. Он не само да Београд воли и познаје него у свакој улици и сваком специфичном лицу види успомене, анегдоте, приче које су важне, вредне, емотивне, и од којих неке баш он чува од заборава.

Иако нисмо у прилици да Чича Илијине позоришне наступе данас погледамо, добро је да можемо да читамо оно што је написао – београдски Порталибрис најавио је реиздање комедија Дорћолска посла и Потера, као и сатиру Чича Илијине животињке.

Чича Илија је као талентовани глумац и комичар, пионир филма и писац био важна личност тадашњег Београда, па није случајно да су његовој сахрани присуствовали и Бранислав Нушић, Милан Предић, тадашњи управник Народног позоришта, и многи други.

Сва дела овог писца можете видети ОВДЕ.

У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао и дела других пиаца који си се бавили темом Београда, међу којима су Милутин Ускоковић, Вељко Милићевић, Коста Н. Христић.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу