Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Čiča Ilija Stanojević (1857–1930) bio je jedan od najstarijih srpskih pozorišnih glumaca, jedan od prvih filmskih glumaca, naš prvi reditelj, ali i autor zanimljivih dramskih i proznih dela u kojima oživljava epohu i Beograd u kome je živeo.On je, zapravo, započeo i učvrstio kult ličnosti komičara, tako omiljenih u našoj kulturi, zbog vedrine, uveseljavanja, izazivanja smeha čak i u teškim vremenima. Nadimak je, priča se, dobio radeći u berbernici, gde je zasmejavao mušterije, oponašajući obližnjeg kafedžiju, čiča Ivana. U pozorište ga je uveo Miloš Cvetić.

Najpoznatiji je kao komičar, ali se bavio i nekim ozbiljnim projektima – prvi domaći film Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa snimio je baš Čiča Ilija 1911. godine, odnosno bio je režiser tog ostvarenja i glumio turskog pašu. Scenario je napisao Ćira Manok, prema drami Miloša Cvetića i pesmi Početak bune protiv dahija, a producent je bio Svetozar Botorić, vlasnik prvog bioskopa u hotelu Pariz na Terazijama. Premijerno je prikazan 23. okrobra 1911, pošto je snimljen tog leta. Poslednje prikazivanje zabeleženo je 1928, a nakon toga nestaje svaki trag o filmu. Smatrao se izgubljenim do 2003, kada je pronađen u Austrijskoj filmskoj arhivi, pa danas ipak posedujemo prvi srpski igrani film, odnosno obrađenu kopiju, koja je izrađena je u laboratoriji u Rimu, gde je i prebačena sa zapaljive pozitiv-kopije iz fonda izvesnog Ignaca Rajtanlera, a taj original se i dalje čuva u Austrijskom filmskom arhivu. Identifikaciju i autentičnost filma, kada je pronađen, potvrdili su Radoslav Zelenović, tada direktor Jugoslovenske kinoteke, i Aleksandar Erdeljanović, tadašnji upravnik arhiva Jugoslovenske kinoteke, koji je potom dodao filmu međunatpise napisane na osnovu dramske i istorijske građe o Karađorđu.

Čiča Ilija je ostao, pre svega, upamćen po ulogama u Molijerovim komadima, zbog čega ga je čak i francuska vlada nagradila ordenom Akademske palme kao glumca koji je najbolje tumačio likove u ovim komedijama.

Kao pravi beogradski boem, bio je stalni gost kafane Tri šešira, a postoji anegdota da je i tamo, van pozorišta, zabavljao publiku, pa čak i da je u društvu sa Jankom Veselinovićem bio inspirisan da napiše svoja dramska dela.

Čiča Ilija je na svaki način pripadao Beogradu i Skadarliji. Polemisalo se da je čak rođen u nekoj kući nadomak pozorišta, a živeo je baš pored spomenute kafane sa svojom ženom Ljubicom Lujzom Martinek. Taj brak nije dugo trajao, a potom je, iako se nisu zvanično razveli, Čiča Ilija živeo sa Marijom Marickom Hladek, i nije mnogo promenio adresu,  boravio je u delu kuće Đure Jakšića. Život u Skadarliji, u pozorištu, pa i u kafani doprineo je autentičnosti njegove prve samostalno napisane komedije Dorćolska posla. U pitanju je šala u četiri čina sa pevanjem.

Posebna vrednost Čiča Ilijinog stvaralaštva je u očuvanju sećanja na duh Beograda njegovog vremena i sposobnost da uplete humor u skoro svaki detalj.

Kada je u pitanju proza, za sobom je ostavio zbirku isprepletanih priča o psima i njihovom životu Čiča Ilijine životinjke. Iako mnogi doživljavaju tu knjigu kao dečiju, jer ona bi zaista mogla biti neka vrsta pandana Mazi i Lunji ili filmu Svi psi idu u raj, suštinski taj mozaik pripovedaka je satira o beogradskom društvu, životu, ljubavnim odnosima.

Prikazuje domaće pse, iz Skadarlije i okoline Narodnog pozorišta (čak su tu i pozorišni psi), njihove prijateljske i neprijateljske veze, sukobe, ljubavne situacije, doživljaj rata i okupacije itd. Psi u Čiča Ilijinim životinjkama su, zapravo, predstavnici različitih karaktera, čak su poneki i nacionalno ili statusno određeni, kao siromašni pas lutalica, Makedonac Trajče, koji i govori makedonski, francuska pudla, mangup i boem Burčula, pozorišni (baš Čiča Ilijin) pas Poluks, itd. Oni su slika društva i društvenih odnosa, ali sve je prikazano na nevin, detinji i duhovit način. Fini kućni pas Margarita ne želi da bude u ljubavnoj vezi sa lutalicom, ali ipak na kraju popušta i prepušta se strasnoj vezi. Skadarlijski pas Burčula, miljenik novinara i glumaca, takmiči se za lepu Fidelu sa opasnim „tabadžijom” Musom sa Vidin kapije. U tim njihovim čarkama, prepirkama, okupljanjima prepoznajemo tipičnu beogradsku podelu na društva iz različitih krajeva, na starosedeoce i pridošlice, pripadnike različitih klasa, uglađene i školovane, naspram onih sa ulice…

Duhovite i zabavne priče otkrivaju životinjski svet koji postoji i živi paralelno sa beogradskim političkim i kulturnim životom. Ovo štivo svakako je zabavno za decu, ali je suštinski satira, koja ume da zasmeje, a predstavlja živopisan materijal za one koji proučavaju Čiča Ilijinu epohu, ali i naš mentalitet, i duh prestonice u prošlosti.

Njegova iskrena ljubav prema gradu provejava kroz svako delo. On ne samo da Beograd voli i poznaje nego u svakoj ulici i svakom specifičnom licu vidi uspomene, anegdote, priče koje su važne, vredne, emotivne, i od kojih neke baš on čuva od zaborava.

Iako nismo u prilici da Čiča Ilijine pozorišne nastupe danas pogledamo, dobro je da možemo da čitamo ono što je napisao – beogradski Portalibris najavio je reizdanje komedija Dorćolska posla i Potera, kao i satiru Čiča Ilijine životinjke.

Čiča Ilija je kao talentovani glumac i komičar, pionir filma i pisac bio važna ličnost tadašnjeg Beograda, pa nije slučajno da su njegovoj sahrani prisustvovali i Branislav Nušić, Milan Predić, tadašnji upravnik Narodnog pozorišta, i mnogi drugi.

Sva dela ovog pisca možete videti OVDE.

U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao i dela drugih piaca koji si se bavili temom Beograda, među kojima su Milutin Uskoković, Veljko Milićević, Kosta N. Hristić.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu