Да ли знате ко је Божидар Кнежевић?

 

Божидар Кнежевић (1862–1905) био је филозоф и професор историје. Иако је мање познат, неправедно заборављен, његова дела су од значаја. Писао је научна дела из области филозофије, а иза себе оставља и дела из књижевности, и једна и друга једнако важна.

Кнежевић је рођен у Убу, а у Београду је завршио Велику школу, Историјско-филолошки одсек. Једно време је радио као професор, да би напустио касније тај посао. Био је учесник у српско-бугарском рату. Његов живот није био нимало лак, сусретао се са финансијским потешкоћама. Можда се у томе може пронаћи разлог што је широј публици Божидар Кнежевић остао мање познат и што му се није пружила прилика за даљи напредак у научном смислу, однос за додатни развој у професионалном животу.

Упркос животним проблемима, ништа га није спречило да се образује, па је успешно савладао језике и посветио се изучавању историје и филозофије. Највише пажње у свом раду посвећује области филозофије. Окренуо се филозофији позитивизма, а еволуцију тумачи на песимистичан начин.

Једно од његових дела јесте „Принципи историје”, које се појавило 1898. године, а састоји се из два тома. За ово дело Ксенија Атанасијевић, филозоф и прва жена која је докторирала у Београдском универзитету, каже да „ово дело међу Југословенима представља први и јединствен покушај изградње једне филозофије историје”.

Иако се мало зна о Божидару Кнежевићу, с правом се може рећи да су његове „Мисли” досегле високи домет код читалачке публике. „Мисли” су првобитно изашле 1901. године у Српском књижевном гласнику, а засебно су штампане 1902. године. У овој књизи су обједињени афоризми са филозофским, религиозним и моралистичким погледима на свет.

Објављена су и Кнежевићева дела „Закон реда у историји” и „Историјски календар”. С обзиром на то да је знао стране језике, преводио је са енглеског језика, а неки од његових превода су „Историја цивилизације у Енглеској” Х. Т. Беркла, „О херојима, хероизму и обожавању хероја у историји” Томаса Карајла.

Овај велики мислилац и филозоф, који својим невеликим опусом постиже високу вредност, преминуо је у Београду 1905. године. Данас његове рукописе можемо наћи у Народној библиотеци Србије.

Дела Божидара Кнежевића можете наћи ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *