Po profesiji lekar, duhom pustolov, Milan Jovanović Morski proveo je veliki deo svog života putujući na prekookeanskim brodovima kao brodski doktor. Po svojim putovanjima bio je čuven, a sa njih je doneo i neke od naših najranijih putopisa sa Bliskog i Dalekog istoka, Indije, Afrike.
Manje je poznato da je, pored putopisa, pisao i drame. Napisao je nekoliko veoma uspešnih istorijskih drama i alegorija: Kraljeva seja (1864), Demon (1872), San i java (1874) i Krstonosci (1897). Među njegovim dramama samo je jedna komedija – Nesuđeni (1881), a svoj rad na ovom dramskom žanru obogatio je i prevodom Šekspirove Mere za meru (1982).
Nesuđeni (1881) je šaljiva igra u četiri čina, koja oslikava srpsko varoško društvo, a bavi se večnim temama – brakom i muško-ženskim odnosima. Komediju odlikuje svojevrstan spoj realizma u pozorištu i dominantne prosvetiteljske misli tog vremena. Pišući ovu dramu Milan Jovanović Morski ima na umu pre svega poučnu stranu pozorišta, smatrajući da prikazivanje, razobličavanje i ismevanje pojedinih štetnih pojava u društvu najbolje dovodi do njihovog otklanjanja, pa u predgovoru autora čitamo:
Gluma bi bila jalova danguba, a glumac pravi lakrdijaš kad se ne bi u skladnome obliku zauzimao za vrlinu, a okretao protiv poroka.
Što ne može da se ukloni pozitivnim zakonom, to valja da se uklanja humorom ili satirom. Smešan i nakažen u nečem su istovetni, te svet od obojega zazire najednako. S ovom polugom u ruci može pozorišni pisac s glumcem udružen da zavojšti na neznanje, a da sruši okorele zablude, te da učini od pozornice ono što, u stvari, valja da bude: tribuna znanja i hram dobrih naravi.
Likovi koji se pojavljuju u drami Nesuđeni su tipični predstavnici malograđanskog društva koje je najčešće i prikazivano – ne samo na pozornicama toga doba, već uopšte u književnom stvaralaštvu. Tu je, pre svega, bogata i uticajna udovica koja svoj život posvećuje provodadžisanju i izgradnji temelja budućeg varoškog života. Naravno, ovakvim delovanjem i sebi pribavlja reputaciju besprekornog ukusa i kroji modu bračnog izbora u svojoj sredini i ponosi se time što se bez njenog „odobrenja” brakovi i ne sklapaju. Ovako, čitava varoška omladina postaje njen talac i žrtva, jer im ona „kroji kapu”.
Ostali učesnici u ovoj komediji upravo su „žrtve” njenih zamisli i planova. Budući da oni ne mogu sami da izaberu svoje bračne partije, a ne smeju otvoreno da joj se suprotstave, neženje i udavače moraju da pronađu druga sredstva: spletke, manipulacije i sitne prevare, koje moraju ostati u granicama „pristojnog” malograđanskog morala.
Srećko Mladić, mladi trgovac, ne uspeva da se odbrani od nasrtaja Nene Veselićke i naprasno shvata da je veren i da je ta veridba – ozvaničena. Kako bi se iz ove situacije izvukao rešava da svojoj verenici pronađe drugu priliku, jer u zadatoj društvenoj situaciji ne može naprosto da raskine veridbu pošto bi to osramotilo ugled devojke i narušilo njene mogućnosti za brak. Srećom, i devojka već ima svog dragana i nije joj mnogo stalo do ove veridbe, pa samo ostaje da se nekako reši pitanje društvene prihvatljivosti „suparnika”.
Još jedan od tipičnih karaktera koji se pojavljuju u ovoj komediji je lik ogovaračice koji, prepričavajući šta se sa upletenom omladinom događa, u stvari predstavlja svojevrsne medije. Ovakvi likovi dragoceni su u komedijama ne samo zato što nam objašnjavaju kakav je moralni karakter događaja i postupaka već i zato što kroz dijaloge sa različitim likovima dobijamo presek opšteg javnog mnjenja jednog društva. Za glavne likove u drami vrlo je važno da pridobiju njenu naklonost, jer je ona ta koja će dalje opravdavati njihove postupke i učiniti ih društveno poželjnim.
S obzirom na to da drama Nesuđeni ima četiri čina, što odstupa od klasične komediografske kompozicije, nije loše napomenuti i da je čitav prvi čin svojevrstan prolog u kome ćemo se upoznati sa pozicijama glavnih likova i uopšte sa društvenom i političkom slikom datog trenutka ove malograđanske sredine. Radnja se ubrzava od drugog čina i ostaje u jednoj visokoj napetosti sa svim karakteristikama komedije intrige.
Vrlo je zanimljivo da izvor komike ovde čini i sudar očekivanja od bračnog života između dvoje nesuđenih verenika: dok on sa svoje strane želi ženu koja će biti stub njegove kuće i trgovine, ona želi mnogo razvijeniji društveni život i ima modernija očekivanja. Iako deluje da je razgovor isceniran kako bi provodadžiki prikazao očiglednu nekompatibilnost budućih supružnika, on je u stvari zaista iskren i otkriva dublje osobine društva i jaz koji postoji između tradicionalnih vrednosti i novih tendencija koje idu ka emancipaciji žena.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate srpske drame i komedije kao što su: Razvod braka Jaše Tomića, Dva cvancika i Podvala Milovana Glišića, Dorćolska posla Čiča Ilije Stanojevića, Ivkova slava Dragomira Brzaka i Stevana Sremca, Mila, Tera opoziciju, Na Badnji dan, Školski nadzornik Koste Trifkovića i mnoge druge.
Sva dela Milana Jovanovića Morskog možete videti OVDE, a knjigu Nesuđeni OVDE.