По професији лекар, духом пустолов, Милан Јовановић Морски провео је велики део свог живота путујући на прекоокеанским бродовима као бродски доктор. По својим путовањима био је чувен, а са њих је донео и неке од наших најранијих путописа са Блиског и Далеког истока, Индије, Африке.
Мање је познато да је, поред путописа, писао и драме. Написао је неколико веома успешних историјских драма и алегорија: Краљева сеја (1864), Демон (1872), Сан и јава (1874) и Крстоносци (1897). Међу његовим драмама само је једна комедија – Несуђени (1881), а свој рад на овом драмском жанру обогатио је и преводом Шекспирове Мере за меру (1982).
Несуђени (1881) је шаљива игра у четири чина, која осликава српско варошко друштво, а бави се вечним темама – браком и мушко-женским односима. Комедију одликује својеврстан спој реализма у позоришту и доминантне просветитељске мисли тог времена. Пишући ову драму Милан Јовановић Морски има на уму пре свега поучну страну позоришта, сматрајући да приказивање, разобличавање и исмевање појединих штетних појава у друштву најбоље доводи до њиховог отклањања, па у предговору аутора читамо:
Глума би била јалова дангуба, а глумац прави лакрдијаш кад се не би у складноме облику заузимао за врлину, а окретао против порока.
Што не може да се уклони позитивним законом, то ваља да се уклања хумором или сатиром. Смешан и накажен у нечем су истоветни, те свет од обојега зазире наједнако. С овом полугом у руци може позоришни писац с глумцем удружен да завојшти на незнање, а да сруши окореле заблуде, те да учини од позорнице оно што, у ствари, ваља да буде: трибуна знања и храм добрих нарави.
Ликови који се појављују у драми Несуђени су типични представници малограђанског друштва које је најчешће и приказивано – не само на позорницама тога доба, већ уопште у књижевном стваралаштву. Ту је, пре свега, богата и утицајна удовица која свој живот посвећује проводаџисању и изградњи темеља будућег варошког живота. Наравно, оваквим деловањем и себи прибавља репутацију беспрекорног укуса и кроји моду брачног избора у својој средини и поноси се тиме што се без њеног „одобрења” бракови и не склапају. Овако, читава варошка омладина постаје њен талац и жртва, јер им она „кроји капу”.
Остали учесници у овој комедији управо су „жртве” њених замисли и планова. Будући да они не могу сами да изаберу своје брачне партије, а не смеју отворено да јој се супротставе, нежење и удаваче морају да пронађу друга средства: сплетке, манипулације и ситне преваре, које морају остати у границама „пристојног” малограђанског морала.
Срећко Младић, млади трговац, не успева да се одбрани од насртаја Нене Веселићке и напрасно схвата да је верен и да је та веридба – озваничена. Како би се из ове ситуације извукао решава да својој вереници пронађе другу прилику, јер у задатој друштвеној ситуацији не може напросто да раскине веридбу пошто би то осрамотило углед девојке и нарушило њене могућности за брак. Срећом, и девојка већ има свог драгана и није јој много стало до ове веридбе, па само остаје да се некако реши питање друштвене прихватљивости „супарника”.
Још један од типичних карактера који се појављују у овој комедији је лик оговарачице који, препричавајући шта се са уплетеном омладином догађа, у ствари представља својеврсне медије. Овакви ликови драгоцени су у комедијама не само зато што нам објашњавају какав је морални карактер догађаја и поступака већ и зато што кроз дијалоге са различитим ликовима добијамо пресек општег јавног мњења једног друштва. За главне ликове у драми врло је важно да придобију њену наклоност, јер је она та која ће даље оправдавати њихове поступке и учинити их друштвено пожељним.
С обзиром на то да драма Несуђени има четири чина, што одступа од класичне комедиографске композиције, није лоше напоменути и да је читав први чин својеврстан пролог у коме ћемо се упознати са позицијама главних ликова и уопште са друштвеном и политичком сликом датог тренутка ове малограђанске средине. Радња се убрзава од другог чина и остаје у једној високој напетости са свим карактеристикама комедије интриге.
Врло је занимљиво да извор комике овде чини и судар очекивања од брачног живота између двоје несуђених вереника: док он са своје стране жели жену која ће бити стуб његове куће и трговине, она жели много развијенији друштвени живот и има модернија очекивања. Иако делује да је разговор исцениран како би проводаџики приказао очигледну некомпатибилност будућих супружника, он је у ствари заиста искрен и открива дубље особине друштва и јаз који постоји између традиционалних вредности и нових тенденција које иду ка еманципацији жена.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате српске драме и комедије као што су: Развод брака Јаше Томића, Два цванцика и Подвала Милована Глишића, Дорћолска посла Чича Илије Станојевића, Ивкова слава Драгомира Брзака и Стевана Сремца, Мила, Тера опозицију, На Бадњи дан, Школски надзорник Косте Трифковића и многе друге.
Сва дела Милана Јовановића Морског можете видети ОВДЕ, а књигу Несуђени ОВДЕ.