Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

„Naša narodna književnost” – Jaša Prodanović

Narodna književnost je prikaz čoveka i njegovog života u starim vremenima. Kako je srpski narod u vreme ropstva pod Turcima bio odsečen od sveta i razvijenih evropskih kulturnih centara i dešavanja, usmene tvorevine su ispunjavale prazninu koja je nastala usled opadanja produkcije pisane književnosti. Narodna književnost nije samo narodna zbog toga što se prenosi u narodu, već i zbog toga što je u njenom stvaranju uključena cela narodna zajednica. Što se tiče tematike kojom se narodna književnost bavi, zastupljena je celokupna čovekova stvarnost: priroda, porodični život, društveni odnosi, narodna istorija, čovekove misli i osećanja, životna mudrost…

S obzirom na to da se veoma negovala i neguje narodna književnost, Jaša Prodanović je u svom delu Naša narodna književnost, koje je objavljeno 1932. godine, dao njen prikaz. U četrnaest poglavlja ovog dela Jaša želi da ukaže čitaocu na osnovne motive i karakteristike naše narodne književnosti, a poseban akcenat stavlja na narodnu poeziju.

Na samom početku Jaša priča o podeli narodnih pesama na muške (epske) i ženske (lirske), a postoji i epsko-lirska poezija. Prikazuje osnovne motive koji se prožimaju u ovim pesmama, a navodi i nazive pesama i junake iz njih, kao i delove samih pesama. Jaša, takođe, ukazuje na stilske figure koje doprinose tome da pesme budu još lepše: hiperbola, poređenje, antiteza, metafora, metonimija, itd. Ono što je zanimljivo jeste to da se Jaša zadržava na počecima pesama i želi da prokomentariše. Tako on zaključuje da počeci pesama često ne stoje ni u kakvoj vezi sa samim pesmama i da se dešava da različite pesme imaju iste početke. Ti počeci, po njegovom mišljenju, služe da bi pesma bila lepša i da bi privukla čitaočevu pažnju i probudila u njemu zainteresovanost.

U narednim poglavljima knjige Naša narodna književnost Jaša se bavi psihološkim opažanjima, moralnim, humanim i estetičkim osećanjima u narodnoj poeziji. Imamo priliku da vidimo i kako ljubav utiče na junake i kako se oni ponašaju kada su zaljubljeni i kada vole. „Ljubav je čas najveća radost, a čas najgori jad. Nekad ona snažno uzdiže nadu, katkad gura čoveka u teško razočarenje. U njoj se neizmernom brzinom leti iz prevelikog poverenja u očajnu sumnju. Ne treba mnogo pa da iz srca koje je ustreptalo silnom radošću izlete strašni krici bola i jada…” Osim ljubavi dvoje mladih, u narodnim pesmama se opeva i o ljubavi među članovima porodice. Jaša Prodanović, analizirajući narodnu poeziju, zaključuje da se o ljubavi dece prema roditeljima malo peva, a da je dominantnija ljubav sestre prema bratu nego ljubav sestre prema sestri.

Motivi samoubistva i kletvi su veoma česti u narodnoj poeziji. Samoubistvo je češće u ženskim narodnim pesmama nego u muškim, u kojima junaci obično gube svoje živote na bojnim poljima. Kletve koriste oni junaci koji se osećaju slabo i nemoćno. Retki su slučajevi kada neko sam sebe kune, ali jedan od takvih se javlja u pesmi Stari Vujadin, kada devojka proklinje svoje oči: „Čarne oči da bi ne gledale!”

Na samom kraju knjige Naša Narodna književnost Jaša Prodanović ostavlja pregled narodnih pesama i zbirki pesama iz kojih crpi motive i čijom se analizom bavi.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdate i druge manje poznate knjige književne kritike kao što su: Laza Kostić (O Jovanu Jovanoviću Zmaju), Rastko Petrović (Eseji i članci), celokupan opus kritičkih radova Jovana Skerlića, i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Sva naša izdanja ovog autora možete pronaći OVDE.

Ostavite vaš komentar

Kupon ne važi za knjige koje su već na specijalnim akcijama
Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu