Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Народна књижевност је приказ човека и његовог живота у старим временима. Како је српски народ у време ропства под Турцима био одсечен од света и развијених европских културних центара и дешавања, усмене творевине су испуњавале празнину која је настала услед опадања продукције писане књижевности. Народна књижевност није само народна због тога што се преноси у народу, већ и због тога што је у њеном стварању укључена цела народна заједница. Што се тиче тематике којом се народна књижевност бави, заступљена је целокупна човекова стварност: природа, породични живот, друштвени односи, народна историја, човекове мисли и осећања, животна мудрост…

С обзиром на то да се веома неговала и негује народна књижевност, Јаша Продановић је у свом делу Наша народна књижевност, које је објављено 1932. године, дао њен приказ. У четрнаест поглавља овог дела Јаша жели да укаже читаоцу на основне мотиве и карактеристике наше народне књижевности, а посебан акценат ставља на народну поезију.

На самом почетку Јаша прича о подели народних песама на мушке (епске) и женске (лирске), а постоји и епско-лирска поезија. Приказује основне мотиве који се прожимају у овим песмама, а наводи и називе песама и јунаке из њих, као и делове самих песама. Јаша, такође, указује на стилске фигуре које доприносе томе да песме буду још лепше: хипербола, поређење, антитеза, метафора, метонимија, итд. Оно што је занимљиво јесте то да се Јаша задржава на почецима песама и жели да прокоментарише. Тако он закључује да почеци песама често не стоје ни у каквој вези са самим песмама и да се дешава да различите песме имају исте почетке. Ти почеци, по његовом мишљењу, служе да би песма била лепша и да би привукла читаочеву пажњу и пробудила у њему заинтересованост.

У наредним поглављима књиге Наша народна књижевност Јаша се бави психолошким опажањима, моралним, хуманим и естетичким осећањима у народној поезији. Имамо прилику да видимо и како љубав утиче на јунаке и како се они понашају када су заљубљени и када воле. „Љубав је час највећа радост, а час најгори јад. Некад она снажно уздиже наду, каткад гура човека у тешко разочарење. У њој се неизмерном брзином лети из превеликог поверења у очајну сумњу. Не треба много па да из срца које је устрептало силном радошћу излете страшни крици бола и јада…” Осим љубави двоје младих, у народним песмама се опева и о љубави међу члановима породице. Јаша Продановић, анализирајући народну поезију, закључује да се о љубави деце према родитељима мало пева, а да је доминантнија љубав сестре према брату него љубав сестре према сестри.

Мотиви самоубиства и клетви су веома чести у народној поезији. Самоубиство је чешће у женским народним песмама него у мушким, у којима јунаци обично губе своје животе на бојним пољима. Клетве користе они јунаци који се осећају слабо и немоћно. Ретки су случајеви када неко сам себе куне, али један од таквих се јавља у песми Стари Вујадин, када девојка проклиње своје очи: „Чарне очи да би не гледале!”

На самом крају књиге Наша Народна књижевност Јаша Продановић оставља преглед народних песама и збирки песама из којих црпи мотиве и чијом се анализом бави.

 

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздате и друге мање познате књиге књижевне критике као што су: Лаза Костић (О Јовану Јовановићу Змају), Растко Петровић (Есеји и чланци), целокупан опус критичких радова Јована Скерлића, и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.

Сва наша издања овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу