Антологија дубровачке лирике представља вредну збирку најлепше поезије дубровачких песника. И Милан Решетар, аутор ове антологијске збирке, каже да је она „избор само најважнијега што има”.
С обзиром на то да је свој живот Решетар посветио Дубровнику, научним, културним и друштвеним дешавањима у овом данас и те како популарном културном и туристичком граду, не чуди што је сакупио песме дубровачких песника.
Одувек је био Дубровник центар у коме се развијала књижевност, уметност и језик, те су се у њему родили значајни песници, писци, филолози и научници: Иван Гундулић, Џоре Држић, Марин Држић, Доминико Златарић, Игњат Ђурђевић, Руђер Бошковић, те поред њих и многих других, и сам Милан Решетар. Додуше, у почетку је образовање било на нижем степену, и осим свештенства и писара, други људи скоро да нису знали да читају и пишу. Један од првих који је народни језик увео у књижевност био је Марко Марулић, да би му се убрзо придружили Шишко Менчетић и Џоре Држић.
У Антологији дубровачке лирике налазе се и песме управо ове двојице песника – Шишка Менчетића и Џора Држића – који су били пријатељи, и обојица су ишла путем италијанске поезије, односно угледајући се на љубавну поезију Франческа Петрарке. Међутим, као историчар књижевности, Милан Решетар је приметио да Менчетићеве и Држићеве песме далеко заостају за италијанском песничком школом, па чак каже: „Све њихове пјесме (а има их неколико стотина) могу се свести на неколике мотиве, који се једнако понављају те дозлабога досађују читаоцу, јер уз празнину мисли успоредо иде неспретност форме.” Решетар је у ову антологију сврстао три Менчетићеве песме (две су љубавне: Од тебе далеко још се више мучим и Блажена ти и сва твоја љепота, и једна која припада „побожним и моралним”: О Исусу), и шест песама Џора Држића (пет љубавних: Залудње муке, Дјевојчин вијенац, Дјевојка и славуји, Дјевојка се са сунцем бори, На лову и једна „шаљива и уједљива”: О динару).
Неки од других лиричара који са својим песмама заузимају место у Антологији дубровачке лирике су Динко Златарић, Динко Рањина, Мавро Ветрановић, Игњат Ђорђић, Никола Наљешковић и Андрија Чубрановић.
Све песме из ове збирке Милан Решетар је поделио у три целине: Пјесме љубавне, Пјесме шаљиве и уједљиве и трећа целина зове се Пјесме побожне и моралне. Као што смо већ навели на случају разврставања песама Менчетића и Држића, могуће је да се различите песме истих аутора налазе у свакој од група. Најбројнија целина јесте ова прва – Пјесме љубавне – и њу чини четрдесет седам лирских песама са љубавним мотивима. Друге две целине – Пјесме шаљиве и Пјесме побожне и моралне – скоро да су уједначене по броју песама. Пјесме шаљиве броји једанаест, а последња целина десет песама.
Све ове љубавне песме, иако написане од различитих аутора, ипак сличе једна другој. Драга која се јавља у стиховима увек је најлепша, и њена љубав и појава покрећу лирског субјекта, док у супротном случају, ако га драга не воли и не показује заинтересованост, он је несрећан.
За шаљиве песме Милан Решетар каже да су одувек биле присутне у дубровачком свету, јер су Дубровчани знали за шалу и сатиру, те је он ову врсту поезије сместио у своју Антологију дубровачке лирике. Решетар тврди да је „најслабија страна дубровачке лирике” пригодна поезија.
У овој књизи се налази и оглед о дубровачкој књижевности, о њеном историјском развоју, језичким особинама, вредностима, као и анализа појединих песама. У уопштеном огледу о дубровачкој књижевности Милан Решетар се са посебном пажњом осврће на поједине песнике, те их помиње и у нешто краћим пасусима наводи податке о њиховом рођењу, неколико реченица о животу и књижевном раду. Тако ту можете прочитати о Рањину или Златарићу, Андрији Чубрановићу и настанку његове чувене Јеђупке, Стијепу Ђорђићу и Дервишу, као и о многим другим песницима из овог краја.
Поред свега овога, Милан Решетар је написао и чланак под називом О језику и метру старијех дубровачкијех пјесника, који такође можете прочитати из књиге Антологија дубровачке лирике. У њему је подробно објаснио појаве које се срећу у дубровачком песничком језику: о различитим гласовним варијантама, нешто о придевској и заменичкој деклинацији, о глаголским облицима, те непроменљивим речима, уопште о дијалекатским особинама, као и о различитим стиховима који су заступљени у дубровачкој поезији.
Подсећамо да су оквиру едиције Отргнуто од заборава објављене и друге песничке збирке: Родољубиве и друге песме, Пригодна поезија, Ђулићи и ђулићи увеоци (Јован Јовановић Змај), Песме (Јаша Томић), Поезија (Растко Петровић), Антологија новије српске лирике (Богдан Поповић), као и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Антологија дубровачке лирике можете купити ОВДЕ, а сва дела Милана Решетара која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.