Стојан Живадиновић: „Бетовен” – биографија великог композитора

Порталибрисова едиција Отргнуто од заборава из дана у дан постаје богатија што у броју реиздања, што у броју заступљених мање познатих писаца које враћамо на листу актуелних. Међу њима је и Стојан Живадиновић, некада одбачени аутор и склањан са јавне сцене, а сада већ вама познат и радо читан писац. Поред бројних приповедака, историјских романа, оних са детективском и крими позадином, претпостављамо да изненађује чињеница да је написао Бетовенову биографију.

Ова књига говори о Лудвигу ван Бетовену од рођења 1770. до смрти једног снежног мартовског дана 1827. године. Није имао породичну ситуацију за похвалу: родио се у једној породици чији су чланови били склони алкохолу, од чега му умире отац 1792, а мајка, сва исцрпљена од таквог живота, преминула је неколико година раније, 1787.

У овом делу откриће нам аутор изглед њихове мале куће у Бону:

„Одмах, чим се избије на горњи спрат, слева мали собичак. Човек ту остаје запрепашћен. Је ли могућно да се ту родио Бетовен? Човек вишега раста ударио би главом о таваницу. Три метра дужине, два ширине, испод два метра висине!

Патос је дрвен, јадан, искрпљен. Зидови ољуштени и с великим мрљама. Соба је мала, узана, мрачна, ниска, тесна, с једним јединим прозором, који као да осветљава тамницу.”

Стојан Живадиновић бележи интимне моменте који су значајни за појаву овог генија, а најважнији од њих је стваралаштво. О свакој симфонији, сонати, концерту и свему осталом чиме је допринео музици писац ће причати на страницама ове својеврсне књиге. Посебан тренутак, нажалост несрећан како за самог Лудвига тако и за целокупно друштво, било је сазнање да је постао глув након једне прехладе 1796. године.

„Музика је за њега све. Бетовен мисли кроз тонове, исповеда се, указује на свет у себи и око себе. Он је жељан живота, породице, чистих породичних радости, пријатељства и разговора с људима. С глувоћом има све да изгуби.”

Стојан Живадиновић помиње и друге велике музичаре овог доба, међу којима је Хајдн, код кога Бетовен одлази да учи, али и Моцарт, Шуберт и други. Можемо рећи да су ова три имена и те како важна и дан-данас и да су оставила трага не само у музици већ и у другим областима нашег живота. Кроз поглавља Беч у Бетовеново доба, Студије у Бечу, Бетовен и Бечки конгрес представља нам сналажење тада овог младића у аустријској престоници, која га „не разуме, не воли, не поима, али му се диви и обожава”.

Неће аутор заборавити и да нам каже нешто о Бетовеновом односу према женама, које су и иначе инспирација свим уметницима независно од врсте уметности којом се баве. Многе жене биле су заљубљене у њега, волеле су га, а и он њих, мада његов физички изглед није био нимало привлачан:

„Бетовен је средњега раста, јако развијених костију, широких рамена, јака и дебела врата, што чини да његова безмало јупитеровска глава с високим теменом има нечега непријатно увученога у рамена.

Али чело је високо. На томе челу као да су исписане све необичне моћи генија. Лице му је црно, „шпањолско”, изровашено од богиња, очи исто тако црне и увек ватрене.

Само за клавиром или кад га у говору обузме ватра ишчезава његова ружноћа и пред човеком се појављује једно преображено и чудно људско биће, у коме пламсају многе ватре и боре се многобројни демони. Тада, тек тада жене откривају да у Бетовену има нечега што немају остали људи и тада осећају да им он насилно плени срце.”

Велики, врсни композитор записао је у свом дневнику: „Љубав и само љубав може да те усрећи у животу!”, ставља Бетовен у свој бележник 1817. године.

Закључујемо да има много интересантних делова где ћете застати и запитати се или само замислити каква је част била живети у његово време, али част и што и данас имамо прилику да уживамо у његовим изванредним остварењима. Колики је био човек и уметник потврдиће чињеница да га је тридесетак хиљада људи испратило на вечни пут.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздата и друга дела мање познатих српских аутора: Андра Гавриловић (Прве жртве, Црте из ослобођења Србије, Деспотова властела, Бели снови, Вечерња румен, Невина чаробница, Словенска путовања, Андрија Хумски), Живорад Вукосављевић (Судар у ваздуху, Ескадрила над пустињом, Стари пилот, Како смо добили крила, Прва крила, Младост и крила, Пилот-потпоручник Кнап брани Београд), Богобој Атанацковић (Два идола), Милош Цветић (Тодор од Сталаћа) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *