Portalibrisova edicija Otrgnuto od zaborava iz dana u dan postaje bogatija što u broju reizdanja, što u broju zastupljenih manje poznatih pisaca koje vraćamo na listu aktuelnih. Među njima je i Stojan Živadinović, nekada odbačeni autor i sklanjan sa javne scene, a sada već vama poznat i rado čitan pisac. Pored brojnih pripovedaka, istorijskih romana, onih sa detektivskom i krimi pozadinom, pretpostavljamo da iznenađuje činjenica da je napisao Betovenovu biografiju.
Ova knjiga Stojana Živadinovića govori o Ludvigu van Betovenu od rođenja 1770. do smrti jednog snežnog martovskog dana 1827. godine. Nije imao porodičnu situaciju za pohvalu: rodio se u jednoj porodici čiji su članovi bili skloni alkoholu, od čega mu umire otac 1792, a majka, sva iscrpljena od takvog života, preminula je nekoliko godina ranije, 1787.
U ovom delu Betoven otkriće nam autor izgled njihove male kuće u Bonu:
„Odmah, čim se izbije na gornji sprat, sleva mali sobičak. Čovek tu ostaje zaprepašćen. Je li mogućno da se tu rodio Betoven? Čovek višega rasta udario bi glavom o tavanicu. Tri metra dužine, dva širine, ispod dva metra visine!
Patos je drven, jadan, iskrpljen. Zidovi oljušteni i s velikim mrljama. Soba je mala, uzana, mračna, niska, tesna, s jednim jedinim prozorom, koji kao da osvetljava tamnicu.”
Stojan Živadinović beleži intimne momente koji su značajni za pojavu ovog genija, a najvažniji od njih je stvaralaštvo. O svakoj simfoniji, sonati, koncertu i svemu ostalom čime je doprineo muzici pisac će pričati na stranicama ove svojevrsne knjige. Poseban trenutak, nažalost nesrećan, kako za samog Betovena, tako i za celokupno društvo, bilo je saznanje da je postao gluv nakon jedne prehlade 1796. godine.
„Muzika je za njega sve. Betoven misli kroz tonove, ispoveda se, ukazuje na svet u sebi i oko sebe. On je željan života, porodice, čistih porodičnih radosti, prijateljstva i razgovora s ljudima. S gluvoćom ima sve da izgubi.”
Stojan Živadinović pominje i druge velike muzičare ovog doba, među kojima je Hajdn, kod koga Betoven odlazi da uči, ali i Mocart, Šubert i drugi. Možemo reći da su ova tri imena i te kako važna i dan-danas i da su ostavila traga ne samo u muzici već i u drugim oblastima našeg života. Kroz poglavlja Beč u Betovenovo doba, Studije u Beču, Betoven i Bečki kongres predstavlja nam snalaženje tada ovog mladića u austrijskoj prestonici, koja ga „ne razume, ne voli, ne poima, ali mu se divi i obožava”.
Neće autor zaboraviti i da nam kaže nešto o Betovenovom odnosu prema ženama, koje su i inače inspiracija svim umetnicima nezavisno od vrste umetnosti kojom se bave. Mnoge žene bile su zaljubljene u njega, volele su ga, a i on njih, mada njegov fizički izgled nije bio nimalo privlačan:
„Betoven je srednjega rasta, jako razvijenih kostiju, širokih ramena, jaka i debela vrata, što čini da njegova bezmalo jupiterovska glava s visokim temenom ima nečega neprijatno uvučenoga u ramena.
Ali čelo je visoko. Na tome čelu kao da su ispisane sve neobične moći genija. Lice mu je crno, „španjolsko”, izrovašeno od boginja, oči isto tako crne i uvek vatrene.
Samo za klavirom ili kad ga u govoru obuzme vatra iščezava njegova ružnoća i pred čovekom se pojavljuje jedno preobraženo i čudno ljudsko biće, u kome plamsaju mnoge vatre i bore se mnogobrojni demoni. Tada, tek tada žene otkrivaju da u Betovenu ima nečega što nemaju ostali ljudi i tada osećaju da im on nasilno pleni srce.”
Veliki, vrsni kompozitor zapisao je u svom dnevniku: „Ljubav i samo ljubav može da te usreći u životu!”, stavlja Betoven u svoj beležnik 1817. godine.
Zaključujemo da ima mnogo interesantnih delova u knjizi Stojana Živadinovića gde ćete zastati i zapitati se ili samo zamisliti kakva je čast bila živeti u Betovenovo vreme, ali čast i što i danas imamo priliku da uživamo u njegovim izvanrednim ostvarenjima. Koliki je bio čovek i umetnik potvrdiće činjenica da ga je tridesetak hiljada ljudi ispratilo na večni put.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdata i druga dela manje poznatih srpskih autora: Andra Gavrilović (Prve žrtve, Crte iz oslobođenja Srbije, Despotova vlastela, Beli snovi, Večernja rumen, Nevina čarobnica, Slovenska putovanja, Andrija Humski), Živorad Vukosavljević (Sudar u vazduhu, Eskadrila nad pustinjom, Stari pilot, Kako smo dobili krila, Prva krila, Mladost i krila, Pilot-potporučnik Knap brani Beograd), Bogoboj Atanacković (Dva idola), Miloš Cvetić (Todor od Stalaća) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.