Čitaocima Portalibrisove edicije Otrgnuto od zaborava Svetozar Ćorović je poznat kao pisac dela Stojan Mutikaša, Među svojima, U časovima odmora, U ćelijama. Ipak, iako su Ćorovićeva dela u novije vreme postala predmet interesovanja u studijama i ogledima, ovaj književnik je ostao u senci svojih savremenika – pisaca srpske moderne poput Jovana Dučića ili Ćorovićevog sugrađanina, Mostarca Alekse Šantića. Možda razlog za to leži u činjenici da je sa prvim objavljenim delima Svetozara Ćorovića književna kritika odredila kao nedovoljno kritičnog i „dubokog” pisca. Sa druge strane, priznavani su mu izuzetan posmatrački dar i vešto vođeno pripovedanje. Ono što se Ćoroviću pripisuje kao najveća zasluga jeste i da je svojim spisateljskim nastojanjima, zajedno sa Šantićem i Dučićem, učestvovao u mostarskom književnom preporodu.
Svetozar Ćorović je svojim delima srpsku književnost obogatio šarolikim hercegovačkim koloritom. Kako je rođen u Mostaru, za ovog pisca je rodna Hercegovina bila izvor nadahnuća. Ćorović je opisao je ljude koje najbolje poznaje – svoje sunarodnike Hercegovce, verno oslikao sve tamošnje staleže i vere, njihove nevolje i stradanja.
Svetozar Ćorović će pokušati da pronikne i u psihologiju žene u patrijarhalnoj sredini, pri čemu se ženskim junakinjama izdvaja neobičan roman Majčina sultanija. Ovo Ćorovićevo delo prvi put je objavljeno 1906. godine. Autor nam u njemu kazuje o stradanju lepe i razmažene Milke Radetićeve u mostarskoj kasabi, koja se svojom lepotom, ali i gordošću izdvaja iz sredine u kojoj živi. Pisac vrlo vešto već naslovom otkriva ironijski stav kolektiva prema Milki, kojoj on dodeljuje nadimak majčina sultanija. Kolektiv, već naslućujemo, ne prašta Milki gordost i lepotu.
Roman Majčina sultanija motivisan je ljubavnom intrigom. Nemire u kasabu unosi dolazak stranca Šelera. Milka će se zagledati ne u Šelerovu lepotu i osobine koliko u građanski sloj kojem on pripada, smatrajući da i sama, kao majčina sultanija, zaslužuje da bude varoška gospođa. Na dubljem planu roman zapravo svedoči o sukobljenosti pojedinačnog i kolektivnog identiteta, o neprihvatanju društvenih normi i tragičnoj sudbini koja iz tog sukoba proizlazi. Svetozar Ćorović je nastojao da pokaže kako Milka ne strada bez krivice, ali da su njeni gresi neznatni u poređenju sa (društvenom) kaznom.
Pisac Majčine sultanije nepravedno je skrajnut u srpskoj književnosti od strane književne kritike. Ono u čemu se ogleda Ćorovićev dar je upravo u načinu na koji opisuje sukob individualnog i kolektivnog. Sa jedne strane otkriva nam porive mostarske kasabe da očuva pređašnje mirno stanje, dok sa druge strane pisac zalazi u psihologiju pojedinca koji želi da izađe iz okvira koji su mu nametnuti. Tragični sukob je na početku dvadesetog veka, naravno, neminovan.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava u Portalibrisu reizdati i drugi romani manje poznatih autora: Niko Bartulović (Na prelomu), Tadija Kostić (Na tuđem poslu), Svetolik Ranković (Porušeni ideali), Janko Veselinović (Seljanka), Jakov Ignjatović (Patnica, Večiti mladoženja, Čudan svet, Milan Narandžić, Vasa Rešpekt), Ivo Ćipiko (Za kruhom) i mnogi drugi. Sva naša izdanja naći ćete na Portalibrisovom sajtu i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Svetozara Ćorovića pogledajte OVDE.