Читаоцима Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава Светозар Ћоровић је познат као писац дела Стојан Мутикаша, Међу својима, У часовима одмора, У ћелијама. Ипак, иако су Ћоровићева дела у новије време постала предмет интересовања у студијама и огледима, овај књижевник је остао у сенци својих савременика – писаца српске модерне попут Јована Дучића или Ћоровићевог суграђанина, Мостарца Алексе Шантића. Можда разлог за то лежи у чињеници да је са првим објављеним делима Светозара Ћоровића књижевна критика одредила као недовољно критичног и „дубоког” писца. Са друге стране, признавани су му изузетан посматрачки дар и вешто вођено приповедање. Оно што се Ћоровићу приписује као највећа заслуга јесте и да је својим списатељским настојањима, заједно са Шантићем и Дучићем, учествовао у мостарском књижевном препороду.
Светозар Ћоровић је својим делима српску књижевност обогатио шароликим херцеговачким колоритом. Како је рођен у Мостару, за овог писца је родна Херцеговина била извор надахнућа. Ћоровић је описао је људе које најбоље познаје – своје сународнике Херцеговце, верно осликао све тамошње сталеже и вере, њихове невоље и страдања.
Светозар Ћоровић ће покушати да проникне и у психологију жене у патријархалној средини, при чему се женским јунакињама издваја необичан роман Мајчина султанија. Ово Ћоровићево дело први пут је објављено 1906. године. Аутор нам у њему казује о страдању лепе и размажене Милке Радетићеве у мостарској касаби, која се својом лепотом, али и гордошћу издваја из средине у којој живи. Писац врло вешто већ насловом открива иронијски став колектива према Милки, којој он додељује надимак мајчина султанија. Колектив, већ наслућујемо, не прашта Милки гордост и лепоту.
Роман Мајчина султанија мотивисан је љубавном интригом. Немире у касабу уноси долазак странца Шелера. Милка ће се загледати не у Шелерову лепоту и особине колико у грађански слој којем он припада, сматрајући да и сама, као мајчина султанија, заслужује да буде варошка госпођа. На дубљем плану роман заправо сведочи о сукобљености појединачног и колективног идентитета, о неприхватању друштвених норми и трагичној судбини која из тог сукоба произлази. Светозар Ћоровић је настојао да покаже како Милка не страда без кривице, али да су њени греси незнатни у поређењу са (друштвеном) казном.
Писац Мајчине султаније неправедно је скрајнут у српској књижевности од стране књижевне критике. Оно у чему се огледа Ћоровићев дар је управо у начину на који описује сукоб индивидуалног и колективног. Са једне стране открива нам пориве мостарске касабе да очува пређашње мирно стање, док са друге стране писац залази у психологију појединца који жели да изађе из оквира који су му наметнути. Трагични сукоб је на почетку двадесетог века, наравно, неминован.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава у Порталибрису реиздати и други романи мање познатих аутора: Нико Бартуловић (На прелому), Тадија Костић (На туђем послу), Светолик Ранковић (Порушени идеали), Јанко Веселиновић (Сељанка), Јаков Игњатовић (Патница, Вечити младожења, Чудан свет, Милан Наранџић, Васа Решпект), Иво Ћипико (За крухом) и многи други. Сва наша издања наћи ћете на Порталибрисовом сајту и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Светозара Ћоровића погледајте ОВДЕ.