Краљичина Анђелија: романтичарски идеализам Чедомиља Мијатовића

Чедомиљ Мијатовић био је значајни српски политичар, дипломата и историчар, па његов књижевни рад израста на темељима фасцинације српском традицијом и народним доживљајем српског средњег века као најсветлијег тренутка националне историје. Његови романи били су не само популарни већ и релативно добро прихваћени у први мах, али нису издржали строги суд новог времена и нових уметничких вредности које су заговарали Богдан Поповић и Јован Скерлић. Тек у последње време јављају се критичари који покушавају да превреднују његово дело и дају Чедомиљу Мијатовићу његово заслужено место у српској књижевној историји.

Превасходно романтичарски карактер његових дела вероватно је и главни разлог његовог лошег пријема код критике. Књижевноисторијски гледано, његови романи су једноставно застарели, писани у време када су нове тенденције у књижевности већ доминантне.

Сви романи Чедомиља Мијатовића одређују се као историјски романи са снажном просветитељском и родољубивом основом, која се најбоље види у романтичарском односу према српском средњовековљу. Радња се смешта на српски двор, у племићко и владарско окружење, бави се високим карактерима у преломним тренуцима не само њихових приватних живота, већ и њихових владарских улога. Његови јунаци су идеализовани ликови који своју личну срећу жртвују општем добру, свесни своје владарске одговорности и своје историјске улоге.

Чини се да сам Чедомиљ Мијатовић никада није имао намеру да створи велико књижевно дело, већ је своје романе писао са јасном просветитељском намером – да поучи и забави своје читаоце. Тако, у предговору Краљичине Анђелије, сам писац јасно износи своју намеру:

„И ево данас, у мојој осамдесет шестој години, ја пишем један роман, у коме покушавам исписати верну слику те добре и дивне жене, па да побудим наш народ да од своје цркве тражи да краљицу Јелену, жену краља Уроша I Немањића, родом Францускињу, прогласи светитељком!”

Будући да је Чедомиљ Мијатовић био западно оријентисани дипломата, српско-француско пријатељство има важно место у роману Краљичина Анђелија. Намера је да се покаже како су везе између две државе много дуже, дубље и природније него што се на први поглед чини. За писца, Јелена Анжујска, српска краљица француског порекла, представља симбол јединства двају народа. У роману Краљичина Анђелија, овај однос Србије и Француске сликовито је представљен и братимљењем француског трубадура и српског гуслара.

Главни лик овог романа је Анђелија, дворска дама нижег властелинског порекла у којој се остварује идеал српске жене: чиста и невина, пожртвована, милосрдна, верна и очаравајућа, Анђелија ће жртвовати своју личну срећу, оличену у љубави према младом краљу Милутину, зарад добробити српске државе. Удаће се за недрага, да би спасила свог оца, али ће и мужа успети да преобрати у хришћанског витеза спремног да положи свој живот за ослобођење Христовог гроба.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати романописци као што су: Јован Стерија Поповић (Роман без романа), Лазар Комарчић (Два аманета, Један разорен ум), Драгиша Васић (Црвене магле, Деветсто трећа), Јаков Игњатовић (Васа Решпект, Вечити младожења, Патница, Милан Наранџић, Чудан свет) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.

Сва дела Чедомиља Мијатовића можете пронаћи ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *