Jovan Skerlić: Feljtoni, skice i govori

Kada kažemo Jovan Skerlić, prva asocijacija koja nam padne na pamet jeste književni kritičar i istoričar književnosti. U tim ulogama ga zapravo i najbolje poznajemo. Međutim, da li je Jovan Skerlić samo to? Daleko od toga da samo to možemo reći za  jednog univerzitetskog profesora, urednika najznačajnijeg književnog časopisa s početka dvadesetog veka, političara i narodnog poslanika i pokretača mnogih književnih i kulturnih poduhvata i velikom rodoljubu.

Renesansna ličnost poput Skerlića pisala je i nešto drugačije tekstove od onih na koje smo navikli da čitamo. Takvi su njegovi feljtoni i skice, a rame uz rame sa njima idu i njegovi politički govori u Narodnoj skupštini.

Njegovi feljtoni odlikuju se šarolikošću prožimanja različitih žanrova. Tu su različiti dijalozi sa izrazitim elementima živog govora (Jedan stranac u Beogradu), dramski tekstovi koji nas uvode u atmosferu sudnice i u sudskog procesa, isečci iz imaginarnih dnevnika, pisma, pri čemu su gotovo svi oni prožeti manjim žanrovskim jedinicama u vidu stihova iz neke pesničke strukture, citata velikih mislilaca, isečaka iz novinskih članaka i sl.

Njegovi feljtoni i skice na jedan slikovit i književni način oslikavaju tadašnju stvarnost. Skerlić je fikcionim prikazivanjem predstavio sliku tadašnjeg društva s početka dvadesetog veka u jednoj maloj zemlji kao što je Srbija, ali isto tako i iz njega progovara student Univerziteta u Lozani i govori o problemima koji su tada okupirali evropsku kulturnu i obrazovnu scenu. Kako su Evropljani rešili problem obrazovanja siromašne i radničke klase, zašto se omladina teško rešava za nastavak studija u inostranstvu, u velikim evropskim obrazovnim i kulturnim centrima samo su neke od tema kojih se Jovan Skerlić dotiče u svojim feljtonima. S druge strane, u skicama se pretežno bavi stanjem u našoj zemlji, otkrivajući nam mnoge podatke o radu naših značajnih institucija kao što su Matica srpska i Kolarčeva zadužbina, zatim pokretanje Omladinskog glasnika i omladinskih listova u našoj zemlji. Tu su i prikazi književno-naučnih dela (Seaj, Mišel, Kujba, Čokorilo), kao i tekstovi ideološke i političke prirode, u kojima se posebno osvrće na stavove Svetozara Markovića, Karla Marksa, Imanuela Kanta i Voltera.

Poseban deo ove knjige čine politički govori, koji svojim dramskom strukturom gotovo u potpunosti donose atmosferu iz Narodne skupštine s početka dvadesetog veka. Kroz njih upoznajemo Jovana Skerlića i kao političara, predstavnika vlasti, ali i kao retoričara i govornika. Dramski oblik ovih govora unosi dodatnu dinamiku i potpuniji doživljaj prostora i vremena u kojima se odvijaju.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris izdata celokupna dela Jovana Skerlića, među kojima su i kritički radovi Domaći i strani pisci i knjige, kao i kritike i feljtoni drugih manje poznatih autora kao što su: Jaša Prodanović (Naši i strani), Laza Kostić (O Jovanu Jovanoviću Zmaju), Rastko Petrović (Eseji i članci), Branislav Nušić (Razni spisi) i mnogih drugih.

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *