Чедомиљ Мијатовић, „Кнез Градоје од Орлова Града”: Историјска приповетка о боју на Косову

У жељи да међу српским читаоцима подстакне интересовање за прошла времена и код њих пробуди патриотска осећања, Чедомиљ Мијатовић, истакнути српски политичар, историчар, дипломата и књижевник, пише своју историјску приповетку Кнез Градоје од Орлова Града, коју ће објавити 1899. године. Дешавања приповетке смештена су у доба Косовског боја. Мијатовић ће из перспективе својих  живописних јунака понудити властито виђење трагичног разрешења овог – за српску историју судбоносног – догађаја. Кроз патриотска казивања Чедомиља Мијатовића видећемо како витештво, храброст и оданост своме народу, као водеће врлине око којих се пред непријатељем окупила српска војска, прете да буду пољуљане неслогом међу српским великашима.

Чедомиљ Мијатовић приповетку Кнез Градоје од Орлова Града смешта у хиљаду триста осамдесет и девету годину. Део српске војске креће на Косово, како би се тамо придружио кнезу Лазару. Главни јунак приповетке – угледни српски кнез Градоје – верно је служио цара Душана, те сада као своју свету дужност разуме и оданост кнезу Лазару и српској војсци на Косову. У стопу га следе његов нејаки али одважни унук Боривој, као и слуга Ристивор. Насупрот њима, немали број српских великаша испред добробити српског народа ипак ће поставити личне интересе. Одлажући тиме свој полазак, на њихову душу могу пасти тешке речи кнежеве клетве. У тренуцима када је непријатељ близу, а српска војска треба да буде уједињена више него икада – великаши се међусобно гложе, док се међу српским народом проносе и злослутни гласови како међу војском кнеза Лазара има и издајника.

Дешавања Кнеза Градоје од Орлова Града, ове, премда по суштини историјским мотивима обојене, приповетке преломљена су и кроз перспективу оних који остају за војском – жена, деце и старих – а који жељно ишчекују вести о победи српске војске. Међу њима се издваја лик племените удовице Мандалене, снахе храброг кнеза Градоја, која тужи за својим страдалим супругом. Приповетка ће нам до свога краја расветлити и личну драму која се годинама одвија у души несрећне удовице.

Мијатовићевим јунацима често се замерало како су неуверљиви и стварани у романтичарском духу, дошавши из каквих давних, изгубљених времена. Ипак, знатан део књижевне критике усаглашен је око чињенице да је његово казивање сликовито, живо и узбудљиво, а надасве сентиментално и патриотско, те да читаоца својим моралним поукама враћа у прошла времена.

Објавивши приповетку приповетку Кнез Градоје од Орлова Града, Порталибрис настоји да књижевни опус Чедомиља Мијатовића приближи савременом читаоцу и да његову пажњу усмери на књижевноуметничке вредности дела инспирисаних историјом. Биће то наставак започетог пута, будући да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава објављени и Мијатовићеви романи Пад Цариграда, Краљичина Анђелија, Рајко од Расине, Кнегиња Јелена Балшићка и Деспот Ђурађ Бранковић.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и друга мање позната дела истпријске тематике: Симо Матавуљ (Ускок), Стојан Живадиновић (Карађорђе, Хјадук Вељко, Вујица Вулићевић), Лазар Комарчић (Мој кочијаш, Мученици за слободу), Бранимир Ћосић (Покошено поље) и многи други.

Сва дела овог аутора можете видети  ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *