„Бездушници” Лазара Комарчића: социјални роман

Иако се романи Лазара Комарчића данас читају у кључу жанр-романа, пре свега научнофантастичног (Једна угашена звезда) и криминалистичког (Драгоцена огрлица, Два аманета и Просиоци), они сви имају заједничку одлику: све су то романи са друштвено ангажованом идејом. Ова идеја може се описати, у једној речи, као равноправност. Било да се ради о класним, статусним или родним питањима, Лазар Комарчић се залагао за једнакост, социјалну правду и боље друштвено уређење. Његов роман Бездушници у потпуности је посвећен социјалној тематици.

Основна тема романа Бездушници су бриге и невоље које су снашле чувену и „богату” Мачву. У традицији српског реалистичког романа и сеоске приповетке налази се приповест о невољама које погађају једног типичног српског сељака, па можемо рећи да се Лазар Комарчић ослања на Глишића, Јанка Веселиновића и друге мајсторе реализма. Описују се судбине мачванских сељака у сенци корумпиране спреге власти, полиције и судства која штити само интересе богаташа, односно свет који чине каишари, зеленаши, изјелице, подлаци, протуве, жбири и остале креатуре што се зову – талог друштвени.

Слика света коју Лазар Комарчић даје у роману Бездушници дубоко је песимистична, јер то је друштво у коме нема правде, нема заштите за слабе и сиромашне, а како сам наслов романа сугерише, нема ни емпатије ни саосећања околине за невоље појединаца. Сам крај романа не само што не доноси тријумф добра, већ и тај једини позитиван јунак, онај који има све особине вредног српског сељака и који једини покушава да неком другом несебично помогне – страда.

Оштрој критици нису изложени само припадници „друштвеног талога”, изопачене судије, неморални општински чиновници и бескрупулозни зеленаши већ и сами сељаци који својом наивношћу упадају у мреже дугова и пропадају због сопствене непромишљености. Читав овај свет као да је заснован на пословици да је за тријумф зла потребно само да добри људи не ураде ништа. Друштво у овом роману није доведено до руба пропасти, већ му од самог почетка нема помоћи, што доноси извесну трагичну ноту; чак и ти „добри људи”, они људи који би могли да помогну, окрећу главу од очигледних неправди и непочинстава, сматрајући да невоље других нису и њихов проблем.

Социјална неправда и неједнакост, јаз између моћних и немоћних, богатих и сиромашних морају се посматрати као проблеми читавог друштва, за које су одговорни сви његови чланови – порука је романа Бездушници. Идеја Лазара Комарчића је да се општи друштвени проблеми могу превладати само заједничким залагањем свих појединаца.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и други занимљиви романи српског реализма, као што су: Симо Матавуљ (Ускок, Бакоња фра Брне), Анђелко Крстић (Трајан) Јанко Веселиновић (Борци, Сељанка, Хајдук Станко, Јунак наших дана), Светолик Ранковић (Сеоска учитељица, Горски цар, Порушени идеали) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.

Сва дела Лазара Комарчића можете пронаћи ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *