Knjigu Letnje večeri Milan Đ. Milićević objavio je 1880. godine u Begradu i pun naslov ove zbirke pripovedaka glasi Letnje večeri: priče iz narodnog života u Srbiji. Interesantno je što na početku stoji citat Petra II Petrovića Njegoša: „Pričanje je duši poslastica.” Ovo se sigurno može odnositi i na celokupan Milićevićev rad, jer je on težio ka tome da sve ispriča i da mu ljudi pričaju što više, da se i dan-danas priča o nekim dogodovštinama i specifičnostima iz naših krajeva i, što je najvažnije, priča se da se ne zaboravi.
Letnje večeri sadrže devet naslovljenih priča: Momin kamen, Ćir Penča Anđelać, Poćerka, Božana, Povarošila se, Rankov grob, Talir, Najveći strah i Na Karauli. Ove priče nisu šaljive, već uglavnom ozbiljne – govore o bitnim momentima u kojima se čovek može naći, mnogim iskušenjima, razočaranjima, gubicima i teškim vremenima. Ipak, u njima se nađe i pokoja anegdota i zanimljiva dogodovština, i one potvrđuju da su male životne radosti od velikog značaja.
U Mominom kamenu, prvoj priči kojom počinje knjiga Letnje večeri, Milan Đ. Milićević predstavlja grupu ljudi koja sedi i neobavezno diskutuje o tome kako je nastalo teško vreme za srpski živalj: s jedne strane Turci, a sa druge Ugri – sa istim ciljem: „da satru ovo malo naroda”. Oni imaju zajednički dogovor kako da se brane ako napadne neprijatelj i da se drže svi zajedno. Milićević obično na početku poglavlja stavlja i neku izreku, a ovde mu se savršeno uklopila: „Slaba je tvrđa grad kad se razgrađuje srce u naroda.” Ova priča, osim što govori o životu Srba dok vreba neprijatelj, prikazuje i ljubav dvoje mladih, koji, uprkos svim pokušajima, tragično završavaju.
Još jedna priča koja je o Turcima i stradanju srpskog naroda jeste Rankov grob. Zapravo reč je o vremenu kada su se mnoge porodice iz Bosanske Krajine, bežeći od turskog zla, selile po mestima u okolini Beograda. Milan Đ. Milićević kaže da je najviše doseljenika došlo u Ripanj, i to ih je uputio tu sam knez Miloš, jer je bilo najviše prostora za naseljavanje. U početku su bile razlike između starosedelaca i doseljenika, ali su se vremenom gubile, dok se nisu počeli među sobom ženiti i udavati. Jedan od doseljenika je i Petar Tomić, čijeg je brata Rada ubio Turčin Omer-beg. Petar je sve vreme željan osvete, pa će, bunovan i sanjiv, i ne znajući, ubiti svog šuraka. Od tog trenutka Petar gubi svoj razum i na kraju se ubija. 
Letnje večeri nude vam za čitanje i priču Talir, za koju Milan Đ. Milićević kaže da je „istiniti slučaj 1815.” U priči se govori o srpskom ustanku 1815. godine, o Ćaja-paši, koji je „gornjega kraja od Beogradske nahije počeo mačem i ugarkom da utišava narodni ustanak”. Dok su sa leve strane Morave bili Srbi ustanici, sa desne su bili Turci. Jedan megdandžija Turčin često je izazivao Srbe, a jednom mu je izašao pred njega: Ilija Prijeljinac, vojvodin pisar. Iliji je talir, koji mu je majka na rastanku dala, spasao živu glavu.
Interesantna je i priča Poćerka, koja govori o teškom životu Cigana, njihovim selidbama i o odnosu običnih ljudi prema njima, čak su toliko loši i kada Cigani čine dobra dela – u ovom slučaju u priči spasli su devojčicu i uzeli je za svoju ćerku, ali sreća im nije dugo trajala.
Priča Povarošila se nosi duboku pouku za sve roditelje. Naime, Milan Đ. Milićević ovom pričom želi da podseti sve da je najvažnije u životu imati dobru dušu, biti vredan i sposoban, da roditelji odmalena uče decu skromnosti, marljivosti, kućnim poslovima i građenju dobrih porodičnih odnosa, a da razmaženost i povlađivanje mogu dovesti do propasti i tragičnosti.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate knjige pripovedaka, među kojima su: Na sto ognjeva Dušana Radića, Pripovetke Vojislava J. Ilića Mlađeg, Slike i pripovetke Jaše Tomića, Pripovetke iz Stare Srbije Zarije R. Popovića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Letnje večeri pogledajte OVDE, a sva dela Milana Đ. Milićevića OVDE.