Kulturna istorija modernog Beograda 1800–1945. – Od baruta do čarlstona

Dok bitke, vladari i važni datumi čine ono što danas nazivamo istorijom, postoji i jedna živopisna hronologija mode, noćnog života, senzacionalnih pronalazaka, kulture i zabave, koja mnogo vernije pokazuje kakvi su ljudi zapravo bili i kako su se zajedno sa gradom menjali. Takav rezime prošlosti zaslužuje i Beograd, koji se, iako mnogi pokušavaju da to proglase mitom, od perioda oslobođenja od osmanske sile rapidno razvijao, trudeći se (i uspevajući) da dostigne evropske prestonice.
Simo Ćirković svojim prepoznatljivim stilom obuhvatio je doba u kome Beograd, polazeći samouvereno ka Evropi, sa svoje kaldrme proteruje poslednje turske samovoljnike, zatim trpi muke Velikog rata, a onda luduje tokom modernih i šik dvadesetih i tridesetih, prećutkuje loš predosećaj tokom predratnih četrdesetih, preživljava okupaciju i dočekuje jedno novo doba koje dolazi sa 1945. godinom.
Autor izdvaja modne i kulturne pojave, važna dostignuća, kao i značajne ličnosti koje su stvarale ovaj grad i bez kojih on danas sigurno ne bi bio ono što jeste.
Počev od elegantnih haljina, bubikopf frizure, čarlstona i fokstrota, kloš šešira i „Jahting kluba”, preko prvih pokretnih slika u improvizovanim bioskopima, javnih plaža – kupališta (na kojima su se devojke prvi put pojavljivale u dvodelnim kostimima!), ludih provoda u pivarama, do vizionarskih poduhvata poput otvaranja robnih kuća, užurbanih novinskih redakcija, savremenih apoteka i hotela građenih po svetskim standardima – prvi put na jednom mestu sakupljeni su svi delići mozaika koji daju sliku naše ponosne i živahne prestonice.
Zavalite se u udobnu fotelju nekog beogradskog kafea i čitajte istoriju čiji deo i sami u tom trenutku postajete…